Neovlašćeno snimanje i deljenje snimaka, audio-video zapisa i fotografija eksplicitnog sadržaja, trebalo bi biti prepoznato u zakonu kao oblik nasilja nad ženama, smatra Jelena Riznić, sociološkinja, aktivistkinja i članica feminističkog kolektiva “Ženska solidarnost” iz Srbije. 

U intervjuu nakon održanog regionalnog vebinara “Osvetnička pornografija – digitalna prijetnja pogoršana pandemijom”, Riznić govori o primerima osvetničke pornografije i pojašnjava šta bi trebalo da bude odgovor različitih delova društva.

Šta je osvetnička pornografija i zašto je u porastu?

Osvetnička pornografija je svako neovlašćeno snimanje, ali i neovlašćeno deljenje, kao i pretnje deljenja eksplicitnog sadržaja sa seksualnim karakterom za koje je ponekad data saglasnost za snimanje (mada vrlo često ni to), ali ne i za distribuciju istog. Nova, pandemijska realnost u kojoj živimo primorala nas je da većinu svojih aktivnosti prebacimo u online prostor, odnosno na internet, što je dovelo do porasta digitalnog nasilja nad ženama i devojčicama. Međutim, i bez toga, korišćenje interneta je potpuno normalna aktivnost za sve, a posebno za novije generacije, zbog čega ni ne čudi podatak da je, prema istraživanju Autonomnog ženskog centra, svaka deseta srednjoškolka doživela da neko objavi sliku ili video koji je ona poslala u poverenju. 

Zašto je za ilustraciju razmera osvetničke pornografije bitan slučaj kada je marta ove godine obelodanjena velika razmena pornografskih sadržaja na aplikaciji Telegram, pretežno od strane muškaraca sa Balkana? I postoji li veza između dečije pornografije (koja se pojavljivala u ovom slučaju) i osvetničke pornografije?

Čini mi se da je ključno potcrtati da ovo nije izolovan slučaj, nije stvar nekakve incidentnosti, već je i te kako povezano sa širim problemom. Taj problem se zove patrijarhat u kom je potpuno normalizovano da žensko telo pripada svima osim samim ženama. Ovakvim grupama se devojčicama i ženama šalje poruka da nikada, nigde i ni sa kim nisu bezbedne, a to prosto pogađa svaku ženu – ideja da ne može imati elementarno poverenje u svoju okolinu. Kada je reč o povezanosti osvetničke i dečije pornografije, meni je tu veza jasna jer sam mišljenja da ne postoji dobra pornografija – svaka je dokumentovano nasilje (što i pokazuje činjenica da velike korporacije poput PornHub-a profitiraju upravo od snimaka nasilja nad ženama i decom jer je to više od polovine celokupnog sadržaja na ovim sajtovima).

Koje posledice trpe žrtve i kako ih zaštititi? 

Žrtve trpe višestruke pritiske i indikativno je kakva je reakcija javnosti bila nakon otkrića pomenutih Telegram grupa. Vrlo često se moglo čuti da su žrtve same krive za to. Međutim, budući da je reč o još jednom obliku nasilja nad ženama, žrtva nikako ne može biti kriva za to. Najviše ćemo pomoći stvaranjem atmosfere u kojoj je ovaj stav normalizovan i u kom se žrtva oseća dovoljno osnaženo da progovori o svom iskustvu nasilja. 

Šta se može učiniti na prevenciji? Uloga tužilaštava? 

Za prevenciju je ključno prepoznavanje osvetničke pornografije kao jednog oblika nasilja nad ženama. To bi značilo dodavanje posebnog člana Krivičnog zakonika prema kom će tužba ići po službenoj dužnosti (umesto na privatnu inicijativu, kao do sada). Osim toga, vrlo je važno da sve institucije budu senzibilisane za temu nasilja nad ženama – obrazovni sektor, sudstvo i policija, kao i mediji. Obrazovni sektor bi trebalo da odgovori na nove trendove uvođenjem posebnog predmeta u školama, koji bi se ticao digitalne pismenosti, a samim tim i digitalnog nasilja, sudstvo i policijski službenici bi morali da budu senzibilisani za rad sa žrtvama nasilja, dok mediji moraju na adekvatan način, a ne senzacionalistički da izveštavaju o tome. Na taj način će se slati nedvosmislena poruka i žrtvama da su bezbedne da puste glas o sopstvenom iskustvu, ali i počiniocima da je takvo ponašanje nedopustivo. 

Kakva su uporedna iskustva i prakse u regionu na suzbijanju ove vrste digitalnog nasilja?

Ni u jednoj zemlji u regionu osvetnička pornografija nije prepoznata kao posebno krivično delo, što je, primera radi, praksa u mnogim evropskim i svetskim zemljama – Francuska, Italija, Nemačka, Malta, zatim Australija, Izrael, Japan su samo neke zemlje u kojima je osvetnička pornografija zvanično kriminalizovana. Mislim da različite organizacije i kolektivi na Balkanu imaju veoma važnu ulogu u vršenju pritiska na vlade kako bi se ovo zaista i proglasilo krivičnim delom, ali i kako bi se radilo na prevenciji.