Konferencija za novinare: Ima li pitanja u notesu?
Konferencija za novinare: Ima li pitanja u notesu?
Konferencija za novinare organizira se da nečija poruka stigne do javnosti. Ipak, ako se novinar dobro pripremi uvek može da dobije i iskoristi više informacija nego što se organizator konferencije sprema da ponudi
Kako se pripremiti za izveštavanje sa konferencije za novinare? Mnogim novinarima ova tema se može na prvi pogled učiniti suvišna ili besmislena, ali se ona sama nametnula zbog činjenice da se na većinu konferencija za novinare (osim izuzetno, kada ih drže visoki domaći političari ili zvaničnici) šalju novinari bez većeg iskustva.
Izveštavanje sa konferencija za novinare se zbog toga,uglavnom, pretvorilo u neprofesionalno i puko prenosenje suve informacije koju iznesu sami učesnici.
Zadatak mladih izveštača pogrešno se svodi na to da što kraće prepričaju ono što su čuli, najčešće nemaju unapred pripremljena pitanja, pa ni ideju šta bi mogli pitati jer se neretko šalju na događaje koji, ne samo da nisu iz njihovog sektora, nego o njima nemaju ni elementarno predznanje.
Primera radi, na konferenciju za novinare Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) došla je mlada novinarka iz jednog beogradskog tabloida koja je postavila pitanje "Zašto se na Kosovu ne sprovodi rezolucija 1249 Saveta bezbednosti". Svetsko pitanje za svetsku organizaciju - bio je njen rezon. Naravno pogrešan, jer EAR nije zadužen za sprovođenje rezolucija UN već za sprovođenje programa pomoći Evropske unije. Bave se, dakle, konkretnim stvarima, poput investiranja para u popravku školskih prozora, i nije opravdano postavljati im politička pitanja, pogotovo ne tako opšteg karaktera. Pored toga, novinarka verovatno nije pripremila ni jedan konkretan argument za svoju tvrdnju-pitanje, što je takođe pogrešan pristup.
U proteklih nekoliko godina bio sam svedok stotinak konferencija za novinare koje su imale različite teme - od političkih, preko ekonomskih, do predstavljanja raznih istraživanja agencija i nevladinih organizacija. U većini slučajeva, novinari koji su dolazili na te konferencije, bili su potpuno nepripremljeni: nisu znali osnovne podatke o onome ko drži konferenciju, retki su znali pozadinu organizovanja konferencije za novinare, a kad je reč o međunarodnim organizacijama, većina je brkala nadležnosti UNESCO-a, Evropske komisije, Evropske agencije za rekonstrukciju, OEBS-a...
Cilj organizatora konferencije za novinare i novinara nisu isti. Primera radi, predstavništvo "Scanie" u Beogradu održalo je konferenciju za novinare na kojoj je predstavilo svoje nove kamione. Svakako korisna informacija za kamiondžije, ali su izostala prava novinarska pitanja:
1. Da li "Scania" namerava da eventualno i srpske firme uključi u delove proizvodnje?
2. Da li "Scania" Srbiju vidi kao zemlju u koju vredi investirati, ili samo kao tržište?
3. Koliki je godišnji obrt firme i u kom procentu participiraju kupci iz Srbije?
4. Kako je regulisan servis kamiona i nabavka rezervnih delova?
5. Koliko filijala ima "Scania" u Srbiji i koliko ljudi zapošljava?
Umesto ovih, postavljana su pitanja o novim pneumaticima, kubikaži i ceni kamiona, a za ovakvu informaciju novinari nisu ni morali da dolaze na konferenciju, već su jednostavno mogli da okrenu telefonom predstavništvo ili da na sajtu firme vide željene podatke.
Generalno gledajući, cilj organizatora konferencije za novinare je da njegova poruka stigne do javnosti - politička, ekonomska ili neka druga, i to kako je on predstavlja. Posao novinara nije puka transmisija poruke, već njena analiza, a s obzirom da se radi o izveštaju, analiza mora biti urađena munjevito - kroz dobro pripremljena pitanja.
Konferencija za novinare uvek služi da se dobije informacija više.
Primer drugi: Sredinom 2002. godine nekoliko nevladinih organizacija iz Srbije, Rumunije, Bugarske i Albanije radilo je paralelno istraživanje o odnosu građana prema evropskim integracijama i reformama. Rezultati su bili iznenađujući - tamo gde su reforme najdalje odmakle (Bugarska), apatija stanovništva je bila najviše izražena, a tamo gde nisu gotovo ni započele (Kosovo), građani su najviše podržavali reforme i evropske integracije. Umesto da zatraže analizu rezultata od učesnika, a radilo se o eminentnim sociolozima, prisutni novinari su jednostavno pribeležili podatke, pokupili grafikone i svako u svoju redakciju.Nisu postavljena sledeća pitanja:
1. Zašto je u Bugarskoj najveća apatija kad su reforme najdalje odmakle
2. Zašto je na Kosovu toliki stepen "entuzijazma"
3. Kakva su očekivanja za Srbiju na osnovu drugih iskustava
Objašnjenje je izostalo jer nisu bila postavljena navedena novinarska pitanja. U kasnijem razgovoru sa bugarskim sociologom dobio sam pojašnjenja koja bi bila veoma korisna za građane Srbije, jer bolje je učiti na tuđim, nego na svojim greškama. Naime, Bugari su videli koja je cena reformi i šta sa sobom donosi "prvobitni kapitalizam", a na Kosovu je još uvek vladala euforija nadolazeće "slobode".
Dakle, izveštavanje sa konferencija za novinare nije samo puka transmisija događaja. Svaki novinar MORA prethodno da se pripremi - ako nije vrsni poznavalac materije, na raspolaganju su mu dokumentacije (npr. www.arhiv.co.yu) iz kojih treba da izvuče neophodne podatke. Praktično, novinar unapred mora da zna barem 80 odsto onoga što će biti rečeno na konferenciji, a listu pitanja MORA imati unapred sastavljenu. Na licu mesta se eventualno dodaju pitanja koja su proistekla iz same konferencije.
Primer: Konferencija za novinare agencije koja se bavi istraživanjem javnog mnjenja uoči izbora
Pre konferencije se moraju videti istraživanja koja je radila ista ta agencija u ranijim prilikama, da li su njihove prognoze bile tačne i koliko su odstupale od konačnih rezultata, kakav je odnos njihovih istraživanja i drugih agencija koji se bave istim poslom i ako ima odstupanja, koji je razlog tome. Znači, kad se utvrdi stepen poverenja prema rezultatima koji će biti prezentirani, tada se prelazi na konkretna pitanja vezana za sam događaj.
Bez takve pripreme za pres konferencije, i za novinare i za urednike bolje je da sačekaju agencijski izveštaj.
Pod uslovom da su agencije odradile adekvatne pripreme.
Prilog Medija centra Beograd