Međunarodni kivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) osnovan je na osnovu Rezolucije 827 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) 25. maja 1993. godine.

Smatrajući da su teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije pretnja međunarodnom miru i sigurnosti, Savet bezbednosti je u skladu sa Glavom VII Povelje UN zaključio da bi zbog okolnosti koje vladaju u bivšoj Jugoslaviji uspostavljanje međunarodnog ad hoc suda i krivično gonjenje osoba odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava zaustavilo takve zločine i "doprinelo uspostavljanju i očuvanju mira.”¹

Istom prilikom, Savet bezbednosti je usvojio i Statut MKTJ koji uz Pravilnik o postupku i dokazima predstavlja osnovni pravni akt za rad Tribunala. Rezolucijama Saveta bezbednosti UN 1503 i 1534 iz 2003. godine određena je strategija prestanka rada MKTJ, a jedan od osnovnih elemenata ove strategije jeste prenošenje slučajeva na sudove država u regiji prema Pravilu 11bis Pravilnika o postupku i dokazima. (najnovija verzija dostupna ovdje)

Nadležnost MKTJ

Prema Statutu Tribunala, njegova stvarna nadležnost obuhvata:

1) teške povrede Ženevskih konvencija za zaštitu žrtava rata iz 1949. godine²,

2) kršenja zakona i običaja ratovanja³,

3) genocid⁴ i

4) zločine protiv čovečnosti.5

Treba istaći da navedeni zločini mogu imati različite oblike izvršenja, kao što su, na primer: ubistvo, porobljavanje, deportacija, zatvaranje, mučenje, silovanje, nanošenje velikih patnji ili teških povreda tela ili zdravlja itd.

Sa druge strane, značajno je da MKTJ, za razliku od Nirnberškog i Tokijskog tribunala, nema nadležnost za "zločine protiv mira" odnosno zločin agresije. Dakle, nadležnost MKTJ isključivo je ograničena na krivično gonjenje osoba koje su počinile teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, po osnovu individualne krivične odgovornosti. Prema članu 7 Statuta "službeni položaj bilo koje optužene osobe...ne oslobađa takvu osobu krivične odgovornosti niti ublažava kaznu". Pored toga, prema članu 7(3) Statuta, osobe na nadređenom položaju su u određenim okolnostima odgovorne za dela svojih potčinjenih. Naime, nadređeni imaju dužnost da spreče i kazne počinioce ratnih zločina. Propust da se ispuni ta dužnost, ukoliko su nadređeni znali i imali razloga da znaju da se sprema izvršenje zločina ili da je zločin već izvršen, rezultira onim što je poznato kao krivična odgovornost nadređenog za nečinjenje ili "komandna odgovornost".

Teritorijalna nadležnost MKTJ odnosi se na područje bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), a vremensko razdoblje na koje se nadležnost Tribunala proteže počinje od 1. januara 1991. godine i nije vremenski ograničena.

Prema odredbama Statuta, Tribunal je istovremeno nadležan da sudi za zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije s nacionalnim sudovima (uporedna nadležnost), ali ima prioritet u odnosu na njih, što zapravo znači da u svakom trenutku od njih može preuzeti vođenje postupka i da, u situaciji da je Tribunal započeo postupak, nacionalni sudovi to ne mogu učiniti. U izuzetnoj situaciji, MKTJ može da ponovi postupak koji je pravnosnažno okončan pred domaćim sudom:

- ukoliko je taj postupak bio vođen za krivično delo koje nije bilo kvalifikovano kao ratni zločin;

- ukoliko postupanje nacionalnog suda nije bilo nepristrasno i nezavisno;

- ukoliko je postupak bio usmeren na zaštitu okrivljenog; ili

- ukoliko postupak nije bio profesionalno vođen.⁶

Države članice UN, uključujući i države nastale raspadom SFRJ, obavezne su da sarađuju sa MKTJ na osnovu Povelje UN, prema kojoj sve države članice moraju poštovati rezolucije koje donosi Savet bezbednosti, kao i na osnovu člana 29 Statuta MKTJ.⁷

Struktura MKTJ

MKTJ čine tri zasebna organa koja deluju nezavisno jedan od drugog u vršenju svojih primarnih funkcija. To su: Sudska veća, Tužilaštvo i Sekretarijat.⁸

Sudije MKTJ su rasprođene u tri pretresna veća, koja se sastoje od po troje sudija, i jedno Žalbeno veće, koje se sastoji od pet sudija. Sudije MKTJ bira Generalna Skupština UN među nepristrasnim i čestitim osobama visokih moralnih kvaliteta i s kvalifikacijama za izbor na najviše sudijske funkcije u svojim zemljama. Na svojoj opštoj sednici sudije biraju predsednika i potpredsednika Tribunala.⁹

Tužilaštvo sprovodi istrage i krivično goni osobe osumnjičene za zločine iz nadležnosti MKTJ. Na čelu Tužilaštva nalazi se glavni tužilac, koga imenuje Savet bezbednosti na osnovu predloga Generalnog sekretara UN. Sudije i Glavni tužilac MKTJ biraju se na period od četiri godine.¹⁰

Sekretarijat pruža podršku radu sudskih veća i tužilaštva i nalazi se pod upravom sekretara.¹¹ Sekretarijat ima ogranak koji nadgleda vođenje predmeta i pruža usluge prevođenja dokumenata i simultano prevođenje tokom suđenja.

Tu je takođe i Odeljenje za pravnu pomoć i pitanja pritvora, koje se bavi imenovanjem branilaca i dodeljivanjem pravne pomoći.

Poseban značaj ima Služba za žrtve i svedoke, koja pruža podršku žrtvama i svedocima koji svedoče pred Tribunalom.¹²

Isto tako, MKTJ ima i svoju Pritvorsku jedinicu.¹³

Postupak pred MKTJ

Suđenje počinje onog trenutka kada je optuženi predat, ili se sam predao u nadležnost MKTJ. Nakon što prvi put stupi pred Sud, optuženi se u roku od 30 dana mora izjasniti da li je ili nije kriv po svakoj tački optužnice. Ukoliko se optuženi izjasni krivim, a Pretresno veće se uveri da su ispunjeni svi uslovi, može proglasiti optuženog krivim. Ukoliko se optuženi izjasni da nije kriv, održaće se suđenje.

Na suđenju se prvo izvode dokazi optužbe, pa potom dokazi odbrane. Nakon toga, izvode se dokazi kojim optužba pobija navode odbrane, a zatim i dokazi kojima odbrana pobija navode optužbe. Na kraju, izvode se i dokazi čije je izvođenje naložilo Pretresno veće.

Na svakom suđenju dozvoljeno je glavno ispitivanje, unakrsno ispitivanje i ponovno ispitivanje. Glavno ispitivanje je kad jedna od strana u postupku ispituje svedoka kojeg je sama pozvala. Unakrsno ispitivanje je ispitivanje onog svedoka kojeg je pozvala suprotna strana, a ponovno ispitivanje jeste kada strana koja je pozvala svedoka na suđenje ispituje istog ponovo i to o pitanjima koja su se pojavila tokom unakrsnog ispitivanja.

Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da je postupak pred MKTJ pretežno akuzatornog karaktera. Međutim, u dokazni postupak ipak je unesen i određeni stepen inkvizitornosti, pošto se, kao što je navedeno, na kraju izvode oni dokazi koje je naložilo Pretresno veće.

Nakon što Pretresno veće donese prvostepenu presudu, strane u postupku mogu uložiti žalbu, i to zbog greške u primeni prava ili u vezi s činjenicama. Odluku u postupku po žalbi donosi Žalbeno veće koje može delimično ili u celosti ukinuti ili preinačiti prvostepenu presudu, ili je u celosti ili delimično potvrditi. Na kraju, postoji i mogućnost revizije, koja se podnosi protiv pravnosnažne presude, a o kojoj takođe odlučuje Žalbeno veće.

Krivične sankcije

Optuženom, kojeg Sudsko veće oglasi krivim, može se izreći kazna zatvora, uključujući i doživotni zatvor.¹⁴ Dakle, za razliku od zakonodavstava država u regionu, gde je predviđena i minimalna i maksimalna kazna za krivična dela ratnih zločina, u Statutu MKTJ to nije slučaj. Statutom MKTJ predviđeno je jedino da najteža kazna predstavlja kaznu doživotnog zatvora. Ovakva situacija, svakako, stavlja sudije MKTJ u veoma tešku situaciju i zahteva od njih da sami formiraju kaznenu politiku.

Zaštita žrtava i svedoka

Prema odredbama Statuta MKTJ, Tribunal će u svojim pravilima o postupku i dokazima osigurati zaštitu žrtava i svedoka. Zaštitne mere, između ostalog, obuhvataju vođenje postupka in camera i zaštitu identiteta žrtve.¹⁵ Pravilnik o postupku i dokazima, sa druge strane, sadrži odredbe kojima su predviđene specifične procesne mere zaštite žrtava i svedoka. Naime, prema Pravilu 75 Pravilnika o postupku i dokazima, sudija ili Pretresno veće mogu po službenoj dužnosti ili na zahtev stranaka, žrtve ili svedoka o kom se radi, ili Službe za žrtve i svedoke, odrediti odgovarajuće mere zaštite žrtava i svedoka, pod uslovom da one nisu u suprotnosti s pravima optuženog.

Mere zaštite koje Veće može da odredi, kako bi se sprečilo da javnost ili mediji saznaju podatke o svedocima, žrtvama ili njima bliskim osobama jesu:

- brisanje iz javnih spisa Suda imena i podataka pomoću kojih se može utvrditi identitet;

- neobelodanjivanje javnosti bilo kog spisa koji ukazuje na identitet žrtve;

- svedočenje putem uređaja za izobličenje slike ili glasa ili putem interne televizije i

- dodela pseudonima.

Takođe, Veće može isključiti javnost sa sednice, te primeniti odgovarajuće mere kojima se omogućava svedočenje osetljivih žrtava i svedoka, poput jednosmerne interne televizije.

FUSNOTE

1 Vidi http://www.un.org/icty/bhs/frames/faq.htm

2 Član 2 Statuta MKTJ

3 Član 3 Statuta MKTJ

4 Član 4 Statuta MKTJ

5 Član 5 Statuta MKTJ

6 Članovi 9. i 10. Statuta MKTJ

7 U članu 29 Statuta MKTJ se navodi da: 1. Države moraju sarađivati s Međunarodnim sudom u istrazi i krivičnom gonjenju osoba optuženih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava i 2. Države moraju bez nepotrebnog odgađanja udovoljiti svakom zahtevu za pomoć ili nalogu koji je izdalo pretresno veće, što, između ostalog, uključuje sledeće: (a) utvrđivanje identiteta i pronalaženje osoba; (b) uzimanje iskaza i dostavu dokaza; (c) uručenje dokumenata; (d) hapšenje ili pritvaranje osoba; (e) predaju ili dovođenje optuženih pred MKTJ.

8 Vidi http://www.un.org/icty/bhs/frames/faq.htm

9 Član 14. Statuta i pravila 18. do 21. Pravilnika o postupku i dokazima MKTJ

10 Članovi 13. i 16. Statuta MKTJ

11 Član 11. Statuta MKTJ

12 Pravilo 34. Pravilnika o postupku i dokazima MKTJ

13 Režim pritvora uređuju Pravilnik o pritvoru osoba koje čekaju suđenje ili žalbeni postupak ili su u drugim slučajevima pritvorene po nalogu Suda; Kućni red pritvora iz 1995.; Pravilnik o disciplinskom postupku protiv pritvorenika iz 1995, te Pravilnik o žalbenom postupku pritvorenika iz iste godine.

14 Član 24 Statuta MKTJ

15 Član 22 Statuta MKTJ