U četvrtom delu priručnika 'Odgovorno izveštavanje o sukobima' Dart Centra: razlike tradicionalnog novinarstva i odgovornog izveštavanja o sukobu – na primerima.

 

Ovde pročitajte I, II i III deo priručnika.

Neki novinari smatraju da ne treba da preuzimamo odgovornost za posledice svog izveštavanja. Mi izveštavamo o sukobima kao što izveštavamo i o fudbalskoj utakmici – jednostavno opisujemo šta se desilo. Međutim, to nije dovoljno za odgovorno izveštavanje o sukobima.

Nema golih činjenica

Mnogi novinari danas shvataju da smo više od profesionalnih posmatrača i distributera činjenica. Svesni smo da ljudi znaju kako da stvore činjenice da bismo mi izveštavali o njima. Oni imaju medijsku strategiju. Biraju činjenice koje će saopštiti medijima kako bi ih koristili da utiču na javno mnjenje u situaciji sukoba. Dobri novinari znaju da nema golih činjenica.

Ako samo prenosimo gole činjenice o nasilnom sukobu, građani će razumeti sukob na jedan način. Ali ako im predstavimo više informacija, uključujući moguća rešenja, moguće je da će sukob videti na drugačiji način. Ako je juče eksplodirala auto-bomba, ne treba samo da izvestimo o tome i prenesemo izjave vođa. Treba da izvestimo i o tome kako je događaj uticao na živote običnih ljudi i da tražimo njihova mišljenja o sukobu. Treba da izvestimo i o novim nastojanjima da se okonča sukob i da damo informacije koje otkrivaju gole činjenice.

Naše izveštavanje može biti destruktivno po zajednicu ako promoviše strah i nasilje. Ali takođe može biti i konstruktivno ako su zahvaljujući njemu građani bolje informisani i po mogućnosti sigurniji, ili ako izveštavamo o radu na ublažavanju sukoba. To je odgovorno izveštavanje o sukobu.

Novinar koji odgovorno izveštava o sukobu primenjuje analizu sukoba i traži nove izvore i nove ideje u vezi sa sukobom. On ili ona izveštava o tome ko radi na rešavanju sukoba, podrobno analizira sve strane, i izveštava o tome kako su drugi sukobi rešavani. Ne staje ni na jednu stranu, već traga za rešenjem. Takav novinar pažljivo bira reči.

Podsetnik za odgovorno izveštavanje o sukobu*

•    Nastojte da vaše izveštavanje o sukobu ne bude zasnovano na dve suprotstavljene strane. Nađite i druge strane koje imaju interes i uključite i njihove priče, mišljenja i ciljeve. Intervjuišite trgovce koje je oštetio generalni štrajk, radnike koji nisu u mogućnosti da rade, izbeglice iz ruralnih sredina koji žele da se okonča nasilje itd.

•    Izbegnite da sukob predstavite koristeći citate vođa koji postavljaju već poznate zahteve. Tražite izvore van takvih elita. Prenosite reči običnih ljudi čije mišljenje možda dele mnogi.

•    Nastojte da ne izveštavate samo o onome što razdvaja strane u sukobu. Postavljajte suprotstavljenim stranama pitanja koja mogu da otkriju teme koje su im zajedničke. Izveštavajte o interesima ili ciljevima koji su im zajednički.

•    Nastojte da se ne usredsređujete uvek na patnju i strah samo jedne strane. Tretirajte patnju svih strana kao jednako vrednu da dospe u vesti.

•    Izbegavajte reči kao što su uništen, tragedija, i terorisan da biste opisali šta je učinjeno nekoj grupi. Takve reči stavljaju novinara na neku od strana u sukobu. Nemojte da to budu vaše sopstvene reči. Možete citirati nekoga ko ih je izgovorio.

•    Izbegnite emocionalno obojene i neprecizne reči. Atentat je pokušaj ubistva nekog vođe i nikog drugog. Masakr je namerno ubijanje nedužnih, nenaoružanih civila. Vojnici i policajci nisu žrtve masakra. Genocid je ubistvo celog naroda. Nemojte umanjivati patnju, ali jake reči koristite oprezno.

•    Izbegnite reči kao što su terorist, ekstremist ili fanatik. Ovakvim rečima se staje na jednu od strana, što čini pregovore s drugom stranom nemogućim. Zovite ljude onako kako oni sami sebe zovu.

•    Izbegavajte da mišljenje pretvarate u činjenicu. Ako neko nešto tvrdi, navedite im ime, tako da je jasno da je to njihovo mišljenje a ne vaša činjenica.

•    Nastojte da ne čekate da vođe jedne strane ponude rešenja. Istražujte ideje koje vode mirnom rešenju sukoba bilo odakle da potiču. Predstavite ih vođama i izveštavajte o njihovim reakcijama.

Budući da smo novinari, naš najmoćniji alat su reči. Slike i zvuk takođe. Te alate možemo da koristimo da bismo izgradili razumevanje umesto strahova i mitova.

Primeri odgovornog izveštavanja o sukobu

PRIMER #1**

Tradicionalno novinarstvo

Skopje, UPI — Mirovni pregovori čiji je cilj okončanje sukoba u Makedoniji srušeni su sinoć nakon što su Albanski pobunjenici masakrirali osam policajaca i unakazili im tela.

 

Zločin se dogodio u planinskom selu Večje, gde je policijska patrola napadnuta iz automatskih pušaka i raketnih bacača, rekao je glasnogovornik. Šestorica drugih ljudi su ranjeni, a tri vozila su uništena.

 

Tela su isečena noževima nakon smrti, rekao je on, a glava jedne osobe je smrksana.

 

Veruje se da su za napad odgovorni teroristi Oslobodilačke nacionalne armije (ONA) iz brdskog područja u blizini Tetova. Ali Ahmeti, politički vođa ONA, rekao je da su njegovi ljudi verovatno pucali “u samoodbrani”…

Odgovorno izveštavanje o sukobu

Skopje, UPI — Makedonska politička scena osudila je događaj u kojem je policijska patrola izgubila osmoricu ljudi.

 

Dve glavne stranke koje predstavljaju albansku manjinu ogradile su se od ovih ubistava, za koje se veruje da su delo Nacionalne oslobodilačke armije.

 

Ali Ahmeti, politički vođa ONA-a, negirao je da su njegovi ljudi napali patrolu, rekavši da su možda pucali “u samoodbrani”.

 

Međutim, makedonska vlada je rekla da ničim nije isprovocirala vatru iz automatskih pušaka i raketnih bacača kojima su uništena tri kamiona.

 

Glasnogovornik je dodao da su tela po svoj prilici isečena noževima a lobanja jedne osobe smrskana…

Primećujete li razliku?

 

Tradicionalno novinarstvo

•    Sve informacije su loše, vesti su nasilne i ne predstavljaju druge strane ili gledišta. Saopštava se ono najgore: “mirovni pregovori…su srušeni.”

•    Upotrebljene su emocionalno obojene i nepotrebne reči: masakr, unakazili, zločin. Vest podcrtava nasilje rečima kao što su “unakažena tela”.

•    Tradicionalno novinarstvo staje na određenu stranu: opisuje događaj iz ugla glasnogovornika vojske. On je rekao da je patrola bila napadnuta.

Odgovorno izveštavanje o sukobu

•    Izveštaj se ne bavi samo nasiljem, već govori i o onima koji su nasilje osudili.

•    Vest je brzo izbalansirana: ONA negira da je napala patrolu, ali priznaje da je bilo borbe.

•    Druga strana se pominje pod nazivom koji sama koristi: Oslobodilačka nacionalna armija.

•    Nasilje se ne krije niti ignoriše. Ali se navodi kao tvrdnja a ne kao činjenica.

PRIMER #2

Tradicionalno novinarstvo

Joho Siti, YNS — Premijer Johoa je osudio eksploziju bombe u Joho Sitiju u kojoj je juče poginulo deset turista, a za koju su odgovorni Atu teroristi.

 

Premijer je rekao da je oformio specijalni odred vojske koji treba da pronađe počinitelje masakra.

 

Prema policiji, eksplozija se dogodila kada su teroristi iz jednog od Atu odreda za ubistva doneli ogromnu bombu u prostorije Turističke organizacije na glavnom gradskom trgu. Bomba je verovatno bila smeštena u koferu, izjavio je kapetan policije Joe Blow.

 

Terorističko-gerilski Atu Front je rano jutros negirao da je postavio bombu. Ali vladini izvori kažu da su svedoci juče videli vođu Atu Fronta Sama Greena na gradskom trgu. Veruje se da je on rukovodio napadom…

Odgovorno izveštavanje o sukobu

Joho Siti, YNS — Misteriozna eksplozija u kojoj je poginulo 10 turista delo je separatističkog pokreta Atu, juče je izjavio premijer Johoa.

 

Policija još uvek pretražuje glavni gradski trg, na kojem se juče dogodila eksplozija dok su turisti izlazili iz autobusa ispred prostorija Turističke organizacije.

 

Premijer je za eksploziju optužio samozvani Atu Front, koji se bori protiv vladinih snaga u ruralnim krajevima i zahteva republikansku vladu.

 

U telefonskom intervjuu, vođa Atu Fronta Sam Green negirao je bilo kakvu povezanost sa eksplozijom i nazvao je tragedijom.

 

Turistički autobus je nedavno stigao iz obližnje zemlje Butu gde je u toku građanski rat…

Primećujete razliku?

 

Tradicionalno novinarstvo

• Vest je puna krivnje i optužbi bez dokaza. Staje na stranu premijera. Kaže se da su napadači Atu teroristi. Kako to znamo?

• Koristi se emocionalno obojen jezik: masakr, teroristi, odred za ubijanje.

• Navodi se tvrdnja kapetana policije bez dokaza. Navode se neimenovani vladini izvori koji kažu da su drugi neimenovani izvori rekli da su videli vođu Atua i da njega krive za napad. Za to nema dokaza.

Odgovorno izveštavanje o sukobu

• Izveštava se samo o onome što se zna. Bomba je misterija. Reči se oprezno koriste. Kaže se da premijer nešto tvrdi. Kaže se da on krivi Atu separatiste.

• Atu separatisti se pominju pod nazivom koji sami koriste. Traže se objašnjenja i komentari obeju strana.

• Ne koriste se emocionalno obojene reči kao što je masakr. Ne prenose se policijske spekulacije i tvrdnje koje ne uključuju imena svedoka.

• Otkriva se više mogućih objašnjenja. Moguće je da je bomba bila u autobusu koji je došao iz neke druge zemlje u sukobu.

U nastavku: Redakcijska kultura

* Ovaj odlomak je preuzet i adaptiran iz ‘Peace Journalism, What is it? How to do it?’ autora Annabel McGoldrick and Jakea Lyncha. Ovom priručniku se može pristupiti na web sajtu www.reportingtheworld.org.uk klikom na ‘2003 events’, a zatim na ‘Peace Journalism Training’. Priručniku se pristupa preko donjeg dugmeta na desnoj strani

** Ovaj primer je preuzet iz ‘Reporting the World: The Findings. A practical checklist
for the ethical reporting of conflicts in the 21st Century, produced by journalists, for journalists’ autora Jakea Lyncha, strane 72 – 73. Ovom radu se može pristupiti na web sajtu www.reportingtheworld.org.uk klikom na dugme ‘Read the online
version here’.