Foto: mymoralesr/Pixabay

Ništa vas u drugoj deceniji 21. veka ne sprečava da razgovor iz radijskog studija preselite na net i nastavite ga tamo.

“Naravno da imamo internet prezentaciju”- reći će vam sa puno ponosa u glasu najveći broj radio menadžera kada ih pitate da li koriste internet kako bi unapredili svoj biznis. Međutim, izmedju “prezentacije” i strateškog korišćenja interneta u poslovnoj politici stanice postoji ogromna razlika. Kao između neformatirane i formatirane stanice na primer, ili one u kojoj tonac “pušta” muziku i one gde se muzički urednik brine o play listama i rotaciji pesama. Onih gde “tetka” sedi pored telefona i čeka da klijenti pozovu i “daju” reklamu, i onih gde prodavci svagog jutra prave plan poziva i prezentacija. Na internet stranici ovih TT stanica (sa tetkama i toncima) sigurno ćete naći veliku sliku miksete, programsku shemu (iz ko zna koje godine) i sliku nekog od voditelja. Da, tu je i cenovnik “usluga oglašavanja” (nekada i u .pdf formatu), a iza dugmeta “NOVO” obično se krije link za live stream (koji po pravilu ne radi).

Ovi drugi o internetu razmišljaju na drugačiji način. Šta hoću da kažem? Pričati nekom na početku 2010. godine o važnosti internata  za sve (uključujući i poslovanje) je potpuno besmisleno. Globalna mreža  “uhvatila” je sve nas, a zahvaljujući istoj vi sada i čitate sve ovo. Pre petnaestak godina, internet stranica radija služila je kao elektronski prospekt stanice. Adresa, telefoni, programska shema, neka slika i to je to. A onda je internet postao medij za sebe i oni koji su to na vreme shvatili sada se brčkaju na nekim “Barbadosima”, Sejšelima ili nekim  drugim egzotičnim ostrvima. Kod nas neki i dalje misle da je svrha našeg prisustva na netu da neko “ubode” muzičku želju ili da pokažemo koliki nam je studio (sa TRI mikrofona).

Moderni radio u internetu vidi svoju poslovnu budućnost. Slušanje “po volji”, interakcija sa hiljadama slušalaca, njihovo profilisanje, multimedijalna prezentacija oglašivača samo su neki od segmenata o kojima razmišljaju vodeći radio menadžeri.

Količina novca koja odlazi na on-line oglašavanje u UK premašila je onu koja ide na televiziju i trenutno je oko šest puta veća od one koju uzmu sve radio stanice zajedno. Istina, broj sajtova je neuporedivo veći od broja televizijskih ili radio stanica, ali činjenica da jedino on-line oglašavanje  nije bilo “nokautirano” u recesiji govori dovoljno za sebe. Zato ne treba da čudi da su baneri na nekim internet stranicama radio stanica u razvijenim zemljama ono najvrednije što ta stanica ima. Kod nas je sutuacija potpuno drugačija i na on-line se gleda kao na nešto što se može dobiti za džabe ako se “kupi” televizija ili radio. Za to su zaslužne i same stanice, koje i dalje ne vide pravi potencijal koji im “mreža” nudi i zadovoljni su kada tu i tamo izvuku iz iste neku “ribicu”.

Moderni radio u internetu vidi svoju poslovnu budućnost. Slušanje “po volji”, interakcija sa hiljadama slušalaca, njihovo profilisanje, multimedijalna prezentacija oglašivača samo su neki od segmenata o kojima razmišljaju vodeći radio menadžeri. Jedan od njih mi je još pre par godina rekao kako njegova stanica ima plan da napravi nekoliko sajtova koji će se baviti prodajom stanova, automobila, traženjem prijatelja iz detinjstva ili čime već ne, a da će onda radio služiti da podseća slušaoce svakoga dana kako treba da koriste te sajtove. Pare od kojih će svi živeti stizaće od oglašivača na sajtovima. Ukratko, zaboravite na sekunde i slotove i krenite da preračunavate klikove i piksele.

Ako vam sve ovo zvuči suviše daleko ništa vas ne sprečava da napravite bar osnovne korake. Uzmimo, na primer restoran koji se oglašava na vašoj stanici. U najednostavnijoj varijanti to je reklama od 30 sekundi sa 3, 5 ili koliko god emitovanja dnevno. Kako da od istog restorana uzmete više para, a da to ne znači već broj emitovanja ili dizanje cene slota? Otvorite na vašoj internet stranici rubriku “Gde se dobro jede?” Tu onda postavite priču o restoranu o kome se govori. Pozovite one koji su tu jeli da ocene hranu, uslugu i ambijent. Objavite slike restorana i jelovnik (u .pdf formatu). Napravite vaučere koje korisnik može da odštampa i kada ih odnese u restoran dobije 10% popusta ili besplatno piće. Za sve ovo treba vam manje vremena nego da snimite (dobru) reklamu od 30 sekundi. Lošu mozete da snimite za 20.

Isti recept možete primeniti i na ostale “klijente”. Samo će se rubrike drugačije zvati: “Moj Auto”, (automehaničari, servisi za pranje, prodavnice delova…..”Kako biti lep”(kozmeticari, frizeri, zdrava hrana i sl)…”U punoj snazi” (fitnes, sportska oprema, vitamini i sl…). A gde su putovanja, uređenje stana, hobiji i sve ostalo. Uzmite svaki list koji se bavi oglasima i videćete koliko različitih rubrika može da se napravi.

Svako od posetilaca može da čuje (i oceni) reklamu, da svoj komentar , preporuči dotičnog “klijenta” svom prijatelju i sl. Vrlo brzo doći ćete u situaciju da klijenti budu više zainteresovani za vašu on-line ponudu i da se nađu u krugu odabranih (preporučenih) klijenata nego da broje sekunde po radiju. Uz to, ovo vam daje mogućnost da kombinovanjem radio i on-line oglašavanja realizujete godišnje ugovore.

Klub 50

Odavno su sajtovi prestali da budu “prospekt” stanice. Oni su postali mesto gde će ciljna grupa stanice naći sve što je zanima.

Ne moram da arčim tastaturu i objašnjavam šta znači reč kompenzacija. Svaki vlasnik stanice suočio se problemom šta da radi sa automobilskim gumama, čeličnim profilima ili krompirom koji mu je ponuđen u zamenu  za reklamu. Rešenje bi mogla da bude magična reč- vaučer. Ovo su već primenile neke stanice i na istoku i na zapadu i rezultati su više nego zadovoljavajući. Kako čitava “šema” funkcioniše? Oglašivač nema para kojima bi mogao da vam plati kampanju, ali je spreman da prihvati vaučere u vrednosti kampanje. Uzmimo na primer da se radi o restoranu. Po sistemu “jelovnik protiv cenovnika” dogovori se ukupna vrednost kampanje. Nema popusta, cenjkanja i svega ostalog, baš kao što se i mušteriji koja dođe na večeru ne ostavlja mogućnost da pregovara o cenama u jelovniku. Recimo da ste dogovorili mesečnu kampanju koja vredi 500KM, a da večera za dvoje u tom restoranu košta 20 KM. Sledeći korak je da napravirte 25 vaučera  vrednosti 20 KM na kojem će se naći logo Kluba 50 ,vaše stanice te podaci o restoranu. Mogu da budu veličine novčanice ili vizit karte i bilo bi lepo da ih plastificirate ako možete. Onda vi taj vaučer prodajete vašim slušaocima sa 50% pousta (otuda Klub 50) odnosno za 10 KM. Kada slušalac ode u restoran njegov račun biće umanjen za punu vrednost vaučera odnosno za 20KM. Osim reklame za restoran u kojoj će stajati da je isti član Kluba 50, vi morate što intenzivnije da reklamirate sam Klub50 sa svim relevatnim informacijama. Sad se vi pitate gde je tu internet? Klub 50 postoji samo na vašem sajtu. Tu svakog ponedeljka objavljujete koji su vaučeri dostupni i u kojim apoenima.  Svako može da dođe, vidi šta se nudi i odluči gde će da uštedi 50%. Onda dođe u vašu stanicu i kupi vaučere. Vi na ovaj način dobijate 250KM mesečno, restoran dobija nove mušterije i povećava promet, a vaši slušaoci  večeru u pola cene. Dobra stvar sa plastificiranim vaučerima je da mogu da se koriste i sledećeg meseca i…koliko god hoćete. Svaki vlasnik restorana će poželeti da ih čim ih prikupi ponovo razmeni za reklamu na vašem radiju. Ovakve vaučere mogu da imaju svi: i frizeri i automehaničari, stovarišta i turističke agencije. Na kraju još dve napomene: nema kusura, odnosno ako neko večera za 15 KM neće moći da dobije još 5 KM kusura u slučaju restorana koji sam opisao, što samo znači da morate voditi računa o apoenima i drugo: pitajte knjigovođu kako sve ovo možete da organizujete, a da sebi ne natovarite na vrat kojekakve inspekcije.

Program

Ljudi danas provode više vremena na netu nego uz radio. Osvrnite se oko sebe i shvatićete da ste davno “upecani”. Zato- Facebook u šake!

Iako sam do sada govorio o tome kako stanica može da ostvari dodatni prihod koristeći internet, još veću korist od istog mogu izvući programski urednici. Ne mislim pri tome na informacije koje se nalaze na netu, a koje koristimo u programu. Pre svega imam na umu interakciju sa slušaocima koju nam sajtovi poput Fecebooka omogućavaju. Ne samo da na ovaj način možete svoje najlojalnije slušaoce da pitate sve i svašta (od predloga kako da se zove vaša nova emisija, do pitanja za gosta koji će sutra doći u vaš studio), već vam i oni mogu u svako doba dana ili noći reći šta misle o vašem programu, dati vam informaciju o nečemu što bi moglo da vam bude korisno, ili ukažu na problem koji je vama promakao. Da ne govorim o tome da je ovo najefektniji način da ih pozovete da slušaju nešto što možda ne bi, ili da uzmu učešća u nekoj vašoj akciji ili promociji. Na ovaj način možete pronaći volontere, ljude koji su spremni da vam pomognu samo zato što ste vi njihova omiljena stanica. Stanica koja ima hiljadu ili dve svojih prijatelja na FB nije obično svesna kojim “blagom” raspolaže. Može da između njih pronađu ono jezgro svoje ciljne grupe i uputi im upitnik čiji je cilj da se nauči nešto više o njihovom načinu života, navikama, željama i interesovanjima.

Oni mogu postati vaši on-line muzički “urednici,” koje ćete dva ili tri puta godišnje zamoliti da učestvuju u testiranju 50, 100 ili 150 pesama  koje bi se mogle naći na vašoj play listi. Mnoge istraživačke agencije danas imaju svoje profesionalne učesnike raznoraznih anketa, ali vama se pruža mogućnost da zahvaljujući mreži napravite svoju mrežu najlojalnijih slušalaca. Imajte na umu da 20% vaših najvernijih slušalaca utiče na 80% posto vaše slušanosti. Ako vas neko sluša 3 ili 4 sata dnevno, mnogo lakše ćete ga naterati da vas sluša 5 ili 6 sati, nego nekoga ko provodi 15 minuta uz vas da vas sluša pola sata.

Zato je bitna komunikacija sa slušaocima, ma koliko vi njih smatrali “pacijentima”, ”paćenicima” ili ko zna koji već pogrdni termin upotrebljavate za njih. Znam, često je teško pričati sa njima, ali sada možete da se dopisujete. Vi njima upitnik, oni vama odgovore. Vi njima spisak pesama, oni izbor svojih omiljenih  tri  sa objašnjenjem zašto im baš one najviše znače.

Ništa vas u drugoj deceniji 21 veka ne sprečava da razgovor iz studija preselite na net i nastavite ga tamo. Da onima koji su vas slušali napišeta na sajtu šta se desilo kada se emisija završila.

Odavno su sajtovi prestali da budu “prospekt” stanice. Oni su postali mesto gde će ciljna grupa stanice naći sve što je zanima.  Onda kada njima to odgovara, a ne kada vi mislite da bi oni to trebalo da čuju. Tu će se sresti oni koje vi spajate i zato zaboravite na slike miksete, novog produkcionog studija i cenovnik “usluga oglašavanja”. Pišite o pevačima i pesmama koje mogu da se čuju na radiju, mestima gde bi vredelo izaći, filmovima koje bi trebalo pogledati i knjigama koje vredi pročitati. Dajte im priliku da pričaju sa vašim voditeljima, ali i da vide nešto o čemu će moći da pričaju svojim prijateljima. Pomozite im da se uključe u vaše nagradne igre i slobodno im recite kako mogu da vam pomognu.

Ljudi danas provode više vremena na netu nego uz radio. Osvrnite se oko sebe i shvatićete da ste davno “upecani”. I što se više budete mrdali, samo ćete se još više upetljavati. Zato - Facebook u šake.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Objavljivanje ovog teksta na MC Online omogućeni su zahvaljujući projektu Veza za zajednički angažman (VEZZA), koji podržava Švicarski ured za razvoj i saradnju (SDC). Više informacija o projektuVEZZA možete dobiti ovdje.