Slobodanka Dekić piše o podršci Mediacentra tokom organizacije prvog Queer Sarajevo Festivala 2008. godine.

foto: Ustupljena fotografija

Portal Mediacentra Sarajevo, Diskriminacija.ba, osnovan 2014, godinama se bavi temama koje se odnose na prava manjinskih i ranjivih grupa u društvu, probleme diskriminacije, socijalne isključenosti, nejednakosti, kao i sistemskog kršenja ljudskih prava. Analize kršenja novinarskih standarda u izvještavanju o ljudskim pravima i marginaliziranim grupama dio su i analitičkih članaka na Media.ba, kao i zagovaračkih aktivnosti organizacije, naročito kada je riječ o izvještavanju o rodno zasnovanom nasilju.

Mediacentar Sarajevo bio je aktivno uključen u podršku prvom queer festivalu u BiH 2008. godine, u skladu s politikom poštovanja različitosti i zalaganja za slobodu izražavanja i ljudska prava. Najava, kao i sam događaj, protekli su u atmosferi linča, kojoj su doprinijeli mediji koji su svojim izvještavanjem dodatno raspirivali mržnju prema LGBTI osobama. Prijetnjama su bili izloženi i organizatori, ali i mediji koji su podržavali festival, među kojima su bili Federalna televizija, Dani, Radio Sarajevo i EFM radio.

Slobodanka Boba Dekić prisjetila se tog perioda, ali i vremena koje je provela kao zaposlenica Mediacentra. Dekić je bila i urednica portala Diskriminacija.ba, projektna koordinatorica i edukatorica koja se najviše bavila diskriminacijom i temama vezanim za prava manjinskih i ranjivih grupa u društvu.

Prostor u kojem je moguće govoriti

Piše: Slobodanka Boba Dekić

Moja veza sa Mediacentrom počela je 2008., oko prvog Queer Sarajevo Festivala (QSF). Pored toga što je deo organizacionog tima bila Maša Hilčišin, koja je tada radila u Mediacentru, to je bila jedna od retkih organizacija koja je tada htela da ustupi prostorije za potrebe QSF-a. Otud su uposlenici Mediacentra, moje buduće kolege i koleginice, iz milja prozvale svoju firmu „Gej centar“. I za mene je Mediacentar to zaista bio – moja proširena „inclusive“ porodica, koja je bila tu kada je bilo teško, a i kada je bilo sjajno.

Prve jutarnje kafe i životne teme sa Kijom; smejanja sa Radom, Maidom, Sanjom, Anelom, Sanelom; ozbiljni razgovori sa Gagijem; nerviranja oko tehnike sa Elfidom; burek sa Ines, uz Majino zgražavanje; Jasminina upornost da me natera na razradu budžeta; razmeštanje sale za debate sa Ljiljom i Đanom; zakazivanje sastanaka uživo sa Majom Č., Unom, Hatidžom i Hilmom. Mail nije siguran, bolje je da sednemo i dogovorimo se oko svega.  Kićenje jelke za Novu godinu, priprema kulturno-umetničkog programa za kolektiv, zajednički ručak, mezetluci i isprobavanja novih rakija i vina. Posebno, Radina pogača.

Sve što znam danas da radim, znam zahvaljujući radu u Mediacentru, i njihovom poverenju da mi prepuste važne projekte i aktivnosti. Želim da verujem da su treninzi za studente novinarstva, koje sam počela da radim čim sam došla u Mediacentar, doprineli tome da su neki od njih danas među najznačajnijim novinarskim imenima u BiH. Neke od debata koje smo organizovali – iscprljujuće i za nas, i za našu rodbinu i prijatelje koji su nekad dolazili po „službenoj dužnosti“ - su po prvi put, ako ne i jedini, dodirnule teme o kojima se do tada nije govorilo u javnosti.

Za mnoge je Medicentar zaista bio jedini javan prostor u kome je bilo dozvoljeno govoriti o nekim škakljivim temama. Sajtovi koje smo digli – Diskriminacija.ba i Media.ba, uprkos svim prognozama, i dalje postoje i funkcionišu, sa sadržajima koji su relevantni za oblasti kojima se bave.

Mediacentar, uprkos svim teškoćama i prognozama koje su nekada bile više nego crne, i dalje postoji i funkcioniše. Već 30 punih godina, i to je možda najveći uspeh jedne organizacije na Balkanu. Znam da sam doprinela tom uspehu, i to će me uvek neizmerno radovati, i činiti ponosnom. Biće poslova i poslova, ali nijedan neće biti kao onaj u Mediacentru Sarajevo.

___