Kao obično, klasični mediji u ovom izbornom ciklusu uglavnom funkcioniraju kao reklame za vladajuće stranke. Ili, što je možda još gore, samo ganjaju besmisleni senzacionalizam što onda samo postaje još jedna mogućnost da se glavni politički akteri prepucavaju preko njih, bez ikakvog komentara o supstancijalnim političkim i društvenim pitanjima koji bi trebali dominirati ovom kampanjom. Ali zato znamo šta je Dodik rekao na nekom skupu o raspadu BiH ili šta Lagumdzija misli o Titu. 

 

 

To što vidim po Fejsu i Twitteru je mnogo više pozitivno, jer tu je javni glas običnih građana. Tako mi se desi da često najbolju analizu neke političke izjave pročitam na Twitteru, npr., iako je napisana samo u nekoliko riječi. Jer ljudi su mnogo pametniji i kritičniji nego što nam se to čini kroz cirkuse u zvaničnom medijskom prostoru, tako da smatram svaki pokušaj da se razbije taj monopol kao pozitivan. 

 

 

Izbori nisu jedini način da se stvari mijenjaju ali jesu jedan prilično važan dio tog pocesa. Nažalost naši izbori su više rotacija unutar oligarhije nego borba ideja ili ideologija. Naravno da su zato krivi naši lideri ali nema razloga da očekujemo išta više i drukčije od njih, kad mi sami nismo spremni da budemo više uključeni u politički proces--a to nisu samo izbori. 

 

Nema razloga da očekujemo išta više i drukčije od političara, kad mi sami nismo spremni da budemo više uključeni u politički proces- a to nisu samo izbori.

Protesti i plenumi u februaru su bili najbolji dokaz toga. Kad se to neka vlada u BiH oprostila od vlasti? Nikad. A nakon protesta ih se povuklo 4 ili 5, zar ne? Znači da protesti funkcioniraju, oni imaju efekata, ali naravno samo kad tu ima jedan dovoljan broj ljudi, kad tu ima energije, ima borbenog duha da se društvo obnovi. A izborni proces neće postati više supstancijalan dok vladajuće elite ne budu imali barem nekog straha od građana kao autonomnog političkog faktora. A ta autonomija se rađa kroz proteste, kroz aktivizam, itd. 

 

Demokracija nije to što vi zaokružiti neko ime svake četri godine i onda idete kući sa nadom da će oni koje ste zaokružili, eto, biti odgovorni. Demokracija je kad vi, kao građani shvatite da su promjene u društvu vaša odgovornost, vaše pravo, i vaša dužnost. Zvanični politički akteri mogu biti dio tog procesa ali samo kad ih mi faktički natjeramo na to. Nadam se da smo nakon ovih katastrofalnih godina to konačno shvatili.