Učesnici Petog medijskog foruma jugoistočne Evrope (SEEMF), koji je je održan prve sedmice novembra u Beogradu, zaključili su nakon šest panel diskusija da se mediji u regionu suočavaju sa finansijskom krizom, političkim pritiscima i tehnološkim izazovima, ali da njihov uspeh zavisi od mogućnosti da se prilagode promenama.

Skup je bio prilika za razmenu mišljenja i iskustava oko 200 medijskih delatnika o načinu opstanka i unapređenja medija u doba digitalizacije i sve jače konkurencije koju internet predstavlja tradicionalnim medijima, a među temama je bio i odnos privatnih medija i javnih servisa koji se finansiraju iz državnog budžeta, i novinarstvu, koje, prema oceni većine, preplavljuju tabloidi.

Na skupu su dodeljene i nagrade za istraživačko novinarstvo. Dobitnik glavne nagrade je poljski novinar Wlodzimierz Kalicki, dok su posebne diplome dobili novinar iz Albanije Artan Hodža, novinarka Dijana Subotički iz Srbije i slovenački novinari Matej Šurc i Blaž Zgaga.
Organizatori Petog SEEMF-a bili su Centralno evropska inicijativa iz Trsta (CEI),  Medijska organizacija jugoistočne Evrope (SEEMO) i medijski program fondacije Konrad Adenauer Štiftung (KAS).

CEI i SEEMO dodelili nagradu i tri diplome za istraživačko novinarstvo   Na petom Medijskom forumu jugoistočne Evrope (SEEMF), održanom u Beogradu 2. i 3. novembra 2011, dodeljene su nagrade za istraživačko novinarstvo u regionu.   Novinar Wlodzimierz Kalicki iz Varšave dobitnik je nagrade za istraživačko novinarstvo 2011. godine u iznosu od 5.000 evra koju dodeljuju Centralno evropska inicijativa iz Trsta (CEI) i Medijska organizacija jugoistočne Evrope sa sedištem u Beču (SEEMO).   Kalickov poslednji uspeh u istraživačkom novinarstvu je praćenje poznate slike poljskog umetnika Aleksandra Gierimskog. Umetničko delo, pod naslovom „Jevrejka sa pomorandžama", ukradena je iz Narodnog muzeja u Varšavi tokom Drugog svetskog rata, a jedna je od relevantnih slika u istoriji poljske umetnosti. Istraga Kalickog pomogala je Poljskoj da povrati stvari od velike vrednosti za nacionalnu kulturu. Osim toga, njegovi tekstovi izuzetno su doprineli širenju informacija o gubitku poljskog kulturnog nasleđa tokom Drugog svetskog rata.   Međunarodni žiri saopštio je da su se prilikom odlučivanja rukovodili ličnim rizicima novinara koji su postojali u obavljanju novinarskog posla, kvalitetom izveštavanja, kao i ostvarenim uticajem i porukama koje su prenete u društvu.   Žiri je bio u sastavu: Pjer Paolo Garofalo, urednik dnevnog lista "Il Piccolo" (Italija), Andžej Godlevski, zamenik direktora TVP1 (Poljska), Drago Hedl, urednik Jutarnjeg lista (Hrvatska), Saša Leković, slobodni novinar i trener (Hrvatska), Likmeta Besar, urednica Balkanske istraživačke mreže - BIRN (Albanija), Mitja Mersol, predsednik Međunarodnog medija centra u Ljubljani (Slovenija), Adrijan Mogos, šef istraživačkog odeljenja u Dnevnom nacionalnom žurnalu (Rumunija).   Mada je bilo predviđeno da će nagrada glavnom dobitniku svečano biti uručena na Petom medijskom forumu jugoistočne Evropi (SEEMF) u Beogradu, on nije uspeo da stigne na skup, već je izveštačima prosleđeno njegovo pismo zahvalnosti.   Posebna diploma istraživačkoj novinarki iz Srbije   Žiri je odlučio da dodeli posebne diplome za istraživačko novinarstvo za tri novinarska rada, koje je uručio generalni sekretar CEI Gerhard Pfanzelter u okviru programa SEEMF-a.   •    Novinar iz Albanije Artan Hodža dobio je diplomu za hrabro i profesionalno izveštavanje o policijskoj brutalnosti tokom januara 2011. za vreme protesta u Albaniji.   •    Novinarka kikindske televizije RTV VK Dijana Subotički dobila je specijalnu diplomu za rad na istraživačkim pričama koje dokazuju vezu između moćnika u vlasti i korupcije na lokalnom i regionalnom nivou, ali i kao poruku novinarima koji rade na istraživačkim pričama da istražuju zloupotrebe i u lokalnim zajednicama.   •    Autori  knjige koja je izašla u tri toma u Sloveniji o trgovini oružjem Matej Šurc i Blaž Zgaga dobili su diplomu jer su dokazali kako je oružje iz Rusije dospelo u vojske na prostoru Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije tokom ratova devedesetih.   “Tačne i pouzdane informacije su od ključnog značaja i zato dajemo podršku slobodi izražavanja. Dodeljujemo nagrade u oblasti istraživačkog novinarstva jer ono zahteva visoke standarde i profesionalizam”, precizirao je Pfanzelter ističući da je Medijski forum jugoistočne Evrope najveći skup medija u ovom delu Evrope.   Pravo učešća na konkursu imali su novinari iz zemalja članica Centralne evropske inicijative (18 država) koji su u poslednje tri godine imali uspeha u istraživačkom novinarstvu i koji se još uvek aktivno bave novinarskim poslom. Samonominacije nisu bile dozvoljene, a za nagradu su mogli biti nominovani novinari iz svih vrsta medija.

40 miliona EUR u srpske medije direktno iz budžeta

U Srbiji su skoro svi zadovoljni sadržajem nove Medijske strategije. NUNS nije zadovoljan samo onim delom u kojem se, uprkos stavu da se država mora povući iz vlasništva medija, predviđa osnivanje novih šest regionalnih servisa - upozorio je predstavnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Dragan Janjić na panelu “Mediji u Srbiji: uloga države, vlasnička struktura, tržišne sile i novinarstvo”.

-    Srbija ima dva javna servisa koji prikupljaju 37% pretplate, a za novih šest regionalnih servisa novac može biti obezbeđen samo iz budžeta - upozorio je Janjić i dodao da otvaranje novih javnih servisa sužava tržište za privatne kuće.

Stav NUNS-a je da sadržaj od javnog interesa može da se finansira od državnog novca, ali da osnivanje novih medija nije rešenje jer se u tom slučaju oni nadmeću sa medijima koji ne uzimaju novac iz budžeta.

Kao primer navedeno je područje Niša gde privatna medijska kuća ima gledanost od 34%, a stanica koje se finansira iz budžeta 10%, što ipak nije uticalo na promenu odluke vlasti koju stanicu će plaćati.

Janjić je saopštio da je godišnja vrednost ukupnog medijskog tržišta Srbije između 160 i 170 miliona evra, dok u medijske kuće 40 miliona direktno dolazi iz budžeta po raznim osnovama.

-    Ne mislim da se taj novac raspoređuje i troši transparentno, a to smo hteli da uspostavimo donošenjem nove medijske strategije. Sigurno je da se zakoni koji uređuju ovu oblast neće menjati pre izbora koji su 2012. godine, ali trošenje novca mora da se menja. Od 1. januara imamo obavezu da se novac koji se inače troši za javni interes zaista troši za javni interes, a ne za politički upliv u rad medija i zato tražimo mehanizme koji će kontrolisati trošenje - naglasio je Janjić.

Hrabrost novinara znak je neslobode medija

Predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) Ljiljana Smajlović ocenila je da svi koji nisu treba da pročitaju izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o pritiscima i kontroli medija, koji je napisan na osnovu obimne dokumentacije prikupljane i analizirane tokom više meseci, a u kojem je opisano kako se nad medijima u Srbiji vrši snažan politički pritisak i da je nad njima uspostavljena potpuna kontrola.

“Čim govorimo da je neophodno da novinari budu hrabri, tu nema slobode” – Ljiljana Smajlović, UNS

Ona je podvukla da su skoro svi mediji, osim dnevnog lista “Danas”, uspeli da prećute ovaj izveštaj Saveta u kojem je objašnjeno kako su oglašivači “u krevetu” sa vlasnicima medija i zašto se o nekim ministarstvima lepo piše umesto da se istakne da je prostor na određenoj stranici zakupilo određeno ministarstvo.

S druge strane, premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je na otvaranju Foruma da Srbija u istoriji nikada nije imala ovako visok stepen slobode i demokratičnosti kao sada, a da se cenzura i pritisci na medije više ne tolerišu.

Ljiljana Smajlović je rekla da ne može da se složi sa premijerom jer su novinari bojažljivi, a kritička misao nije na ceni.

- Čim govorimo da je neophodno da novinari budu hrabri, tu nema slobode - saopštila je Smajlović.

Ona je podsetila na slučaj novinarke Jelene Spasić¹ protiv koje je tužilaštvo podiglo optužnicu nakon što je otkrila da su državni organi nespremni za odbranu zemlje. Odluka je bila da se neće ni istraživati da li je krivčno delo počinjeno, nego će samo biti održano tajno suđenje. Novinarima je trebalo dosta vremena da se pobune i da ona odbije da se brani na tajnom suđenju.

Direktor dnevnog lista “Vijesti” Željko Ivanović iz Crne Gore, koji je pretučen 2007. godine, izjavio je da mu Srbija deluje kao ostrvo slobode i da novinari u Crnoj Gori mogu samo poželeti probleme poput “soft” pritisaka preko advertajzing agencija (aludirajući na nalaze izveštaja o pritiscima na medije i vezu oglašivača i medija o kojoj je ranije govorila Smajlović).

On je objasnio da svakodnevno čita niz dnevnih listova iz Srbije, uključujući “Blic” i “Politiku”, i da smatra da u Srbiji ne postoje nezavisni mediji.

Ivanović je podsetio da je 2004. godine Danska proglašena zemljom sa najvećim medijskim slobodama, mada u toj državi 80 % medijskog tržišta drži samo jedna porodica. To je za njega znak da koncentracija vlasništva sama po sebi ne mora da bude loša. Na pitanje da li može da zamisli Crnu Goru kao državu u kojoj medije poseduje jedna porodica, odgovorio je da se ne mogu praviti takva poređenja.

-    “Blic” je možda najbolji tabloid na Balkanu, a istovremeno list sa transparentnim vlasništvom jedne inostrane kompanije - kazao je Ivanović.

-    Kolega koji hvali “Blic” kao dobar tabloid takav ustisak stiče jer on dolazi iz društva u kojem je nivo rasprave spušten. I vlast i opozicija beže od suštine problema, a u tome ih mediji prate - ukazao je Janjić.

U raspravi je ukazano na to da je važno sprečiti mogućnost da ljudi iz mutnog biznisa budu vlasnici medija, te da je to proces koji je u Nemačkoj trajao 20 godina.

Smajlovićeva je upozorila da od 30 velikih medija u Srbiji, javnost za 18 ne zna ko je vlasnik.

“Svi koji nisu treba da pročitaju izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o pritiscima i kontroli medija… Skoro svi mediji u Srbiji su ga prećutali”, Ljiljana Smajlović, UNS

 

Nepoznati vlasnici kao najveći problem

Nezavisni medijski konsultant iz Beograda Goran Cetinić u prezentaciji vlasništva srpskih medija naveo je da u Srbiji funkcioniše 1.052 medija na više od 7 miliona stanovnika, odnosno da jedan medij ide na nešto više od 6.000 stanovnika, što je ekonomski neodrživo. On je naglasio da još 60 ilegalnih emitera radi suprotno zakonu.

Govoreći o strukturi medijskog vlasništva, Cetinić je naveo da je 862 medija privatno, u 90 je država vlasnik, dok nevladine organizacije, među kojima je crkva domanantna, poseduju 50 kuća, institucije 9, a u manjinske medije je svrstao 38. Cetinić je predstavio i podatak da je dvema kućama osnivač Srpska radikalna stranka (SRS) iako je to zakonom zabranjeno.

Cetinić je napomenuo i da zakonom zabranjeno većinsko vlasništvo stranaca doprinosi tome da su inostrane kompanije zvanično registrovane kao manjinski vlasnici.

On je rekao da je u Srbiji najveći problem netransparentnost vlasničke strukture u medijima, dok je mogućnost monopola u medijima manji problem. Problem je što postoji veliki broj medija koji daleko premašuju ekonomsku moć države, što opet vodi u korumpiranost i narušava kvalitet programa.

Navodeći vlasničku strukturu ukupno 111 TV stanica, Cetinić je kazao da je 79 privatnih, 29 državnih, a 4 poseduju nevladine organizacije. Kada je reč o koncentraciji gledalaca, stanice sa nacionalnim frekvencijama prati 66% publike, trećina gleda lokalne i regionalne emitere, a petina inostrane kanale.

Što se tiče rasprostranjenosti radio stanica, 58 radio kuća je u severnoj Srbiji, 94 u zapadnoj, a 51 u južnoj Srbiji.

Cetinić je zaključio da je tržište Srbije nedovoljno da podrži ovakvu medijsku masu, pa su zato mediji podložni korupciji.

Govoreći o važnosti profitabilnosti medija i njihove društvene uloge, Željko Ivanović iz “Vijesti” naglasio je da društvena odgovornost mora biti ispred profita. On je rekao da njegov list ne pravi godišnju zaradu od šest miliona evra kao “Blic”, ali je u najboljoj godini (2007) zaradio 200.000 evra, dok se u krizi zadovoljava i sumom od 10.000 evra.

Ivanović je upozorio da strane kompanije, kada preuzmu list, zadaju i koliki profit mora biti ostvaren. Tako nedeljnik NIN za nekoliko meseci može biti u opasnosti da bude ugašen ako ne poveća dovoljno prodaju  onako kako su zacrtali novi vlasnici. Da su vlasnici domaći, verovatno bi se opredelili da deo zarade od prodaje “Blica” usmere u nedeljnik poput NIN-a koji ima tradiciju, kako bi i on “preživeo”, dok stranci tako ne razmišljaju i važno im je da svaki deo korporacije povećava profit, prokomentarisao je Ivanović.

“Tržište Srbije nedovoljno je da podrži postojeću medijsku masu, pa su zato mediji podložni korupciji”, Goran Cetinić

 

Vrednosti  javnih servisa treba ponovo otkriti

Na panelu "Javni servisi - kako osigurati njihov doprinos demokratskom društvu" poručeno je da je uloga javnih servisa očuvanje nacionalnih i kulturnih identiteta, investiranje u kvalitetne programe, emitovanje posebnih kulturnih sadržaja i obrazovanje.

Potpredsednik Evropske unije emitera Klaudio Kapon (Claudio Cappon) iz Rima izjavio je da u Evropi političko mešanje u rad javnih servisa u porastu i da globalna finansijska kriza utiče na to da ne mogu da se obezbede kvalitetni programi.

On je naveo da se postavlja pitanje da li su i zašto potrebni javni servisi, pri tome  podsetivši da je njihova uloga izuzetna, posebno u vremenu finansijske krize i svih medijskih i tehnoloških promena, te da njihove vrednosti moramo ponovo otkriti.

Kapon je objasnio da radi na projektu koji omogućava da velike članice Evropske unije emitera pomažu manjim, pa su tako pružili veliki broj kvalitetnih programa, konsultantskih usluga, programa obuke i materijalnu pomoć.

On je objasnio da predstavlja najšire medijsko udruženje čije se članice prostiru od Portugala do Rusije i od Tunisa do Finske.

Direktor Radio televizije Srbije (RTS) Aleksandar Tijanić izjavio je da je skeptičan da li će javni servis na čijem je čelu uspeti da se održi narednih deset godina, mada je RTS 256 dana u godini najgledanija stanica, dok druge dve najveće TV kuće, prema njegovim rečima, zajedno dostignu svega 50 dana. - Onoliko koliko si gledan, toliki je tvoj uticaj- zaključio je Tijanić.

-    Mi nismo tako dobri novinari, nego naši građani, pritisnuti problemima, gledaju RTS: informativni program, serije, autorske emisije, sport… S druge strane, organizujte referendum sa pitanjem da li ste za ukidanje TV pretplate i 90 do 95 % ljudi će dati potvrdan odgovor, to je kontroverza - rekao je Tijanić.

Tijanić je rekao da je, kada je postao direktor RTS-a, zatekao u ovoj kući 6.500 radnika na spisku za platu, dok ih danas ima 3.200 i još 600 honoraraca, što je blizu 4.000 ljudi. Od toga broja, kako je rekao, ozbiljno radi njih 1.000, a trebalo bi da ih bude između 2.200 i 2.400.

-    Moramo da držimo još 3.000 ljudi koji vrede po pola, jer je malo kreativnih. Danas nemate nijednog novinara između 23 i 27 godina. Tolika je oskudica u znanju da u Srbiji nema ni 20 dobrih novinara za koje bih smeo da potpišem sertifikat - izjavio je Tijanić.
On je naglasio da RTS štedi na svemu - od plata, preko telefona do toalet papira, jer je naplata TV pretplate svega 37 %, dok država svoj porez naplati u stoprocentnom iznosu. RTS zahteva 100 miliona evra godišnje, a raspolaže sa 75 miliona, dok državi plati 25 do 35 miliona, rekao je Tijanić.

Tijanić je zaključio: “RTS najstabilnija institucija u Srbiji, ako se pogleda da je u zemlji duboka podela građana, vrhunac korupcije, neviđena tabloidizacija, podgrejana ksenofobija, raste nezaposlenost, te da ne funkcionišu ekonomija, zdravstvo, obrazovanje…”

On je poručio da treba prekinuti sa “kukanjem” i da svako mora da počne da se bori, a onda je morao da ode sa panela, tako da prisutni u sali nisu bili u prilici da mu postave pitanja.
Deprimirajući zaključci

Predsednik Evropske federacije novinara (EFJ) Arne Konig zaključio je na poslednjem panelu, koji se bavio temom medijskog pluralizma, da je na Forumu izneto mnogo deprimirajućih činjenica.

On smatra da reč ‘tranzicija’ treba da se zameni terminom ‘globalizacija’ jer je upravo to proces koji se odvija. Prošlo je vreme malih medijskih kuća, preuzimaju ih veliki konglomerati, čiji vlasnici imaju šire interese i ne bave se samo novinarstvom.

Kao primer Konig je naveo korporaciju u Norveškoj koja poseduje medije, industriju piva i hrane i od svih zahteva ostvarenje zacrtanog profita od 15 ili 20% godišnje.

-    Činjenica je da vlasnici medija više ne dele vrednosti sa novinarima, već samo sa akcionarima, pa menadžment mora da prati pravila borda kompanije - podvukao je Konig.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------

¹   Podsetimo, Tužilaštvo u Novom Sadu podiglo je optužnicu protiv Jelene Spasić, novinarke „Nacionalnog građanskog“ lista iz Novog Sada, i njenog urednika Milorada Bojovića zato što je taj list u junu 2011. godine objavio Jelenin tekst pod naslovom  „Državni organi potpuno nespremni za rat“. Tužilac navodi da je tekst, sačinjen na osnovu poverljivog izveštaja Ministarstva odbrane o stanju priprema za odbranu zemlje, „naneo štetu bezbednosti Srbije“.

 

Optužnica je podignuta bez sprovođenja istrage, što znači da se protiv novinara vodi hitan postupak, a tužilac traži suđenje bez prisustva javnosti. Za krivično delo za koje su novinari optuženi zaprećena je zatvorska kazna, a optuženi ne bi smeli da javnosti prenesu niti jedan detalj sa takvog suđenja.

 

Udruženje novinara Srbije ističe da je skandalozna namera države da se “na staljinistički način obračunava sa novinarima kojim je stručna javnost još u junu, kada je objavljen tekst Jelene Spasić, odala priznanje što su se prilikom objavljivanja spornog teksta rukovodili interesom građana i pravom javnosti da zna”.