Sekretarice i kuriri trče. Šefovi viču i prete. Otkupio bi se najradije ceo tiraž novina, kao što je Živka ministarka pokušala da sakrije sramotu. Ali Internet radi i sve je dostupno. Stručna javnost brani pravo novinarke Jelene Spasić da objavi informaciju pod oznakom strogo poverljivo.

Novinarka novosadskog Nacionalnog građanskog lista Jelena Spasić objavila je 9. juna ove godine tekst pod nazivom “Državni organi potpuno nespremni za rat”. Iz njega smo saznali da brojni državni organi i javna preduzeća u Srbiji ignorišu zakonom propisane pripreme za odbranu zemlje, da je naoružanju i vojnoj opremi na skadištima uglavnom istekao rok i da je stanje u ovom pogledu vrlo loše.

Novinarka nas je o ovom problemu (koji se zbiva za „naše“ budžetske pare u državnim institucijama i velikim preduzećima) obavestila pozivajući se na izveštaj koji je pod oznakon strogo poverljivo poslanicima Skupštine Srbije poslat na kućne adrese.

Potom se diže bura kojoj se do danas ne zna zvanično razrešenje. Svo reagovanje na iznete podatke svodi se na pritisak na novinarku zbog  obelodanjivanja podataka. Niko iz Skupštine, vojnog sistema, javnih preduzeća ili državnih organa nije pod optužnicom.

Slede od juna meseca redom: izjave ministra odbrane, saslušavanje novinarke u policiji, podizanje optužnice protiv novinarke i njenog urednika sa zahtevom da pretres bude zatvoren za javnost, pa reagovanje nezavisnih tela: Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Ombudsmana u odbranu novinarke, peticija protiv tajnog suđenja koju potpisuju u jednom danu 250 novinara, pojedini političari i predsednica Društva sudija Srbije, kao i podrška Međunarodnih novinarskih udruženja.

Šta se novinarki stavlja na teret?

Ukratko, hronologija javne panike koja dobija oblik pritiska na novinarku i njenog urednika počinje pošto su, nekoliko dana nakon objavljivanja teksta, na zatvorenoj sednici Skupštine Srbije usvojena tajna dokumenta: izveštaji o stanju pripreme odbrane Srbije za 2009. i 2010. i plan razvoja vojske do 2020. godine. Ministar odbrane Dragan Šutanovac tada izjavljuje da "nadležni organi treba da daju odgovor zašto su oni objavljeni u medijima”. Novinarka Jelena Spasić je, potom, saslušana u policiji.

Tri i po meseca kasnije novosadsko Osnovno javno tužilaštvo bez istrage podiže optužnicu protiv novinarke i njenog urednika Milorada Bojovića. Optuženi su zato što su „podatke koji nose oznaku strogo poverljivo, a koji se odnose na odbrambene poslove organa vlasti Republike Srbije neovlašćeno pribavili i učinili ih dostupni javnosti“, „pružili pomoć počiniocu nakon izvršenja krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora preko pet godina“ i „naneli štetu bezbednosti Srbije“.

Tužilaštvo traži da se glavni pretres održi bez prisustva javnosti. Krajem oktobra Krivično vanraspravno veće vratilo je optužnicu u istražni postupak. Jelena šalje prigovor i sudija traži da se slučaj vrati na istragu. Dat je rok od tri dana tužilaštvu, a tužilaštvo traži rok od 15 dana. U ovom trenutku se ne zna da li je slučaj vraćen na istragu ili ne.

Državna tajna i pravo javnosti da zna

Udruženje novinara Srbije organizovalo je 11. decembra javni skup pod nazivom „Državna tajna – pravo javnosti da zna: slučaj Jelene Spasić“. Na skupu su, pored novinarkinog advokata i pravnih stručnjaka, profesora prava i novinara, govorili i sekretar u Ministarstvu odbrane Igor Jovičić i predsednik Udruženja tužilaca Goran Ilić, kao i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodolljub Šabić i predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović.

Svi učesnici, osim predstavnika ministarstva odbrane i zamenika javnog tužioca, složili su se sa tim da je za čuvanje državne tajne odgovorna država i da novinari ne mogu krivično odgovarati za objavljivanje tih informacija.

Na ovom skupu smo imali prvi put priliku da, nakon "krivičnog zapleta", čujemo predstavnika Ministarstva odbrane. Igor Jovičić, sekretar u ovom Ministarstvu, je objasnio da ono nije tražilo optužnicu protiv novinarke. Po njegovim rečima, Ministarstvo je samo tražilo da se utvrdi da li je neko od zaposlenih iz sistema odbrane imao veze sa objavljivanjem novinarskog članka koji je sadržao direktne navode iz materijala koji je klasifikovan kao strogo poverljiv.

„Bili smo kontaktirani od strane tužilaštva i policijske uprave i dali smo im sve podatke koje su od nas tražili kako bi se ustanovilo da li je neko od zaposlenih u sistemu odbrane učestvao u objavljivanju podataka iz izveštaja i utvrđeno je da nije“, rekao je Jovičić.

Goran Ilić, predsednik udruženja javnih tužilaca i zamenik republičkog tužioca, rekao je da neće govoriti o slučaju Jelene Spasić. On se pozvao na, kako je rekao „dobru praksu koja postoji u svetu da se slučajevi koji su u toku, a povodom kojih se ne zna dovoljno, ne komentarišu u javnosti“.

Tako je zamenik republičkog tužioca na ovom skupu ostao jedini koji nije rekao ništa direktno o slučaju krivičnog gonjenja novinara  zbog objavljivanja dokumenta sa oznakom strogo poverljivo. On je došao na skup, izjavio je, da bi objasnio kakva je sudska praksa u ovakim slučajevima.

Kako „ubiti glasnika“

Advokat optužene novinarke Zdenko Tomanović rekao je da u ovom predmetu država nije čuvala svoju tajnu. "Ona je dozvolila da tajna dođe do javnosti i sada zato krivično goni novinara, a ne goni onoga koji je učinio dostupnom tu tajnu. Ja mislim da državna tajna nije tajna kad dođe u ruke neovlašćenog lica. Nije dovoljno da nešto samo proglasite tajnom. Treba da bude i faktički tajna. Onog momenta kad je dozna neovlašćeno lice ona više nije tajna", ustvrdio je Tomanović.

Ako se vodi postupak protiv Jelene Spasić, da li su pokrenuti postupci protiv onih koji su zemlju u takvo stanje doveli? Ako država hoće da „ubije glasnika“, moramo znati da li želi da reši i problem u svojim redovima? Da li se i protiv koga vode postupci zbog stanja o kome se govori u ovom izveštaju?

Novinar lista "Napred" iz Valjeva Slobodan Ćirić rekao je da ovo njemu "miriše na klasičnu zamenu teza": ako se vodi postupak protiv Jelene Spasić, da li su pokrenuti postupci  protiv onih koji su zemlju u takvo stanje doveli? Protiv državnih organa koji nisu utvrdili ratne organizacije, protiv ovih silnih firmi koje nemaju dogovarajuće kadrove? Ako država hoće da „ubije glasnika“, moramo znati da li želi da reši i problem u svojim redovima? Da li se i protiv koga vode postupci zbog stanja o kome se govori u ovom izveštaju?

Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajović je posebno naglasila da je zabrinjava činjenica da se do danas ne može saznati ko je, zapravo, podigao optužnicu protiv Jelene Spasić. Ovo pitanje je ostalo bez odgovora, a sekretar u Ministarstvu odbrane je ponovio da to nije učinilo Ministarstvo odbrane.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić podsetio je da je u prvom reagovanju na optužnicu protiv Jelene Spasić izjavio da je frapantna činjenica da se traži neposredno optuženje i da se traži isključenje javnosti sa celog pretresa. "Pogotovo je frapantno da neko tereti novinara da je pomagač, a nikog ne tereti za samo izvršenje", rekao je Šabić.

Šabić je podsetio da je to njegovo reagovanje dovelo do toga da ga je pozvala tužiteljka Zagorka Dolovac i rekla mu da neće biti suđenja po optužnici i da će predmet biti vraćen u istragu protiv lica čiji je posao bio da štite taj dokument. "Tako sam ja to razumeo", izjavio je Šabić.

Poverenik je dodao da veruje da je priča o slučaju Jelene Spasić sada završena, tačnije da neće biti daljeg progona: "Tužilaštvo je propustilo rok u kome je trebalo da precizira svoj zahtev za sprovođenjem istrage, te se nadam da će se odustati od krivičnog gonjenja".

Čitajući delove Spasićkinog teksta pred ovim skupom, Šabić je rekao da je to upravo suprotno od krivičnog dela - apel na savesne građane: „Ovim se pomaže Ministarstvo odbrane da nešto uradi na uspostavljanju normalnog sistema odbrane“, dodao je poverenik Šabić, naglašavajući da u svakom društvu moraju postojati ljudi koji u skladu sa zakonom čuvaju državne tajne, ali da to nije dužnost novinara. "Oni treba tajne da otkrivaju i da ih objave", zaključio je Šabić, dodavši da nema nikakvog rezona da novinar u demokratskom društvu bude gonjen zbog toga.

Šta je tajna?

Profesor prava Goran Ilić sa fakulteta „Union“ rekao je da je "teško poverovati da se nešto što se „valja“ po skupštinskim klupama i što se redovnom poštom šalje na adrese 250 narodnih poslanika može smatrati državnom tajnom". Prema njegovom mišljenju, sporni tekst Jelene Spasić može biti dobra poruka državi da se neke stvari koje, činjenica je - škripe, dovedu u red i da se u tom smislu uspostave bolji standardi.

U svakom društvu moraju postojati ljudi koji u skladu sa zakonom čuvaju državne tajne, ali da to nije dužnost novinara, rekao je poverenik Šabić.

Objašnjavajući šta se podrazumeva pod tajnom koju javnost nema pravo da sazna, poverenik Šabić je rekao da je klasifikovana tajna svakako jedan od legitimnih razloga da se ovo pravo uskrati. "Međutim", dodao je poverenik, "činjenica da je neki dokument makar i potpuno formalno-pravno klasifikovan kao strogo poverljiv dokument, po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nije dovoljna da se odbije pristup javnosti". On je rekao da je potreban i drugi uslov - da se iza klasifikacije krije interes koji treba štititi, a koji je pretežan u odnosu na pravo javnosti. "Postoje, međutim, dokumenti koji su vrlo opravdano klasifikovani kao tajna, ali za nekoliko dana već nije  tako. Mreža jataka haškog begunca je sasvim sigurno tajna koju nikako ne treba odati dok ga ne uhapse, ali kada bude uhapšen to više nije tajna", objasnio je Šabić.

On je naveo i da je Srbija zemlja koja je nasledila hiljade i hiljade klasifikovanih dokumenata i opomenuo da "ako idemo rigidnim pristupom da se za objavljivanje bilo kog klasifikovanog dokumenta može odgovarati, mi imamo potencijalno armiju optuženih".

"Šta je sve ovde klasifikovano kao tajna, to niko ne zna", rekao je poverenik i zatim naveo primer žalbe jednog novinara koji nije mogao da dobije dokumenta o tome koliko je plaćena izrada biometrijskih pasoša i ličnih karata: "Rekli su mu da je to strogo poverljivo zato što je to propisano pravilnikom. Ja sam tražio pravilnik. Ispostavilo se da je to pravilnik donet 1967. godine, znatno pre pada Berlinskog zida", zaključio je Šabić.

Od Nušića do Kafke

Ovaj skup, na kome je reč pravnih stručnjaka, poverenika za informacije i kolega novinara bila vrlo odlučno na strani prava da se u ovom slučaju u ime javnog interesa objavi sporni tekst, pokazao je da je zahvaljujući protestu stručne javnosti krivično gonjenje novinara ovog puta verovatno sprečeno.

Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović zaključila je na kraju okruglog stola da niko od učesnika nije rekao da Jelena Spasić treba da bude na optuženičkoj klupi, ali takođe da je i dalje ostala nepoznanica ko je pokrenuo postupak protiv nje. Smajlovićeva je istakla da se nada da, iako još uvek nema odgovora kako je i zbog čega Spasićeva izložena krivičnom progonu, ubuduće više niko neće olako da se usudi na ovakav progon novinara.

"Novinari treba tajne da otkrivaju i da ih objave", zaključio je poverenik Šabić, i nema nikakvog rezona da novinar u demokratskom društvu bude gonjen zbog toga.

Zbog toga se na kraju ove debate na trenutak može odahnuti. Imajući, međutim, u vidu ceo tok događaja u vezi sa ovim slučajem, ostaje ipak utisak da je u našem društvu i državnim institucijama vrlo krhko ubeđenje u to šta je javni interes i u kojim slučajevima, koliko i koje informacije novinar ima pravo da objavi. S jedne strane, samo prisustvo dvojice zvaničnika (Ministarstva odbrane i Javnog tužilaštva) na ovakvom skupu je slika bitne razlike u odnosu na atmosferu pretprošle decenije, kada se tako nešto teško moglo i zamisliti. Sa druge strane, ostaju zabrinjavajuće činjenice o podizanju krivične optužnice i insistiranju na zatvorenom pretresu.

Pojedini iskazi zvaničnika na ovom skupu, uz uvid u celo događanje u ovom zapletu, ukazuju da smo negde, književnim žanrovima rečeno, između Nušića i Kafke.

Govoreći o tome kako je materijal tretiran kada je dospeo do poslanika, Igor Jovičić, sekretar u Mnistarstvu odbrane, kaže u jednom trenutku da: „Skupština nije imala iskustva sa materijalom koji traži zatvorenu sednicu“. Sve počinje, dakle, tako što se sasvim nemarno „Strogo poverljivo“ pošalje u papiru na kućne adrese poslanika.

Vidimo ih u direktnim televizijskim prenosima, pa možemo da zamislimo sa koliko se odgovornosti neki od njih odnose prema svojim poslaničkim obavezama. „Strogo poverljivo“ vrlo brzo počinje da se povlači sasvim neslužbeno i tamo gde mu nije mesto. Možda u korpama za otpatke? Tako jednostavno dospeva i do novinara.

A, onda po objavljivanju, nastaje panika. Sekretarice i kuriri trče. Šefovi viču i prete. Otkupio bi se najradije ceo tiraž novina, kao što je to Živka ministarka pokušala da bi sakrila svoju sramotu. Ali, ne ide lako. Internet radi. Sve je dostupno. A, zatim, priča prelazi iz Nušićevog pera na Kafkine stranice. Ne znamo i dalje ko je „oklevetao“ Jelenu Spasić, ali su po nju došli. Otpor stručne javnosti učinio je da „Proces“ na njenu i našu sreću nije dobio veći zamah.

Ostaje, međutim, zabrinutost za to na koji način će moći sledeći put da bude upotrebljena moć u ograničavanju slobode govora? Na to je na ovom skupu u jednom trenutku upozorila profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić. Ona je otvorila novu temu za razmišljanje rekavši da je novi Zakon o parničnom postupku sačinjen tako da će tajkuni preko njega, naplaćujući odštete, moći da sprečavaju novinare da pišu, odnosno, novine da žive. To je tema koja će verovatno tek dospeti na dnevni red javnosti.

Foto: UNS