Kako se snaći kada sagovornik nalazi sve načine da ne odgovori ni na jedno pitanje. Na primeru najtežeg razgovora u karijeri, novinarka Radija B 92 Danica Vučenić daje svoje iskustvo snalaženja u takvoj situaciji.

Istraživanja prepoznatljivosti radijskih brendova pokazuju da neuporedivo manje ljudi zna za naš program nego što mislimo, da još manje zna gde da nas nađe na skali, a najmanje nas sluša, pa je nužno – voditi kampanju za radio kao i za svaki drugi proizvod.

Prvo pitanje je ko je slušalac. Uspeh se postiže kad mu se da sve što mu treba i nipošto ga ne zamarati nečim što ga ne zanima ili što ne podnosi. To je, između ostalog, primenjeno na beogradskom radiju 202 u jesen 2001. i za godinu dana utrostručilo njegovu slušanost.

Kako su 2003. nastali dokumentarni film «Glave dole ruke na leđa» i dokumentarna radio emisija o logoru u Begejcima pod nazivom «De profundis».

Izveštaj je kao rok pesma (lalala-refren-lalala-refren-fade out), a mora imati kratku najavu i, pored novinarskih međunajava, najmanje dva tonska inserta. Optimalna dužina je najviše do minut i po.

Vaša publika ima samo jednu priliku da čuje i razumije ono što pišete/govorite, zato to napišite/recite jednostavno, jasno i logično. Dok sluša radio vaš slušatelj pravi večeru, hrani mačku, vozi auto, ili nešto slično. Trebate zgrabiti slušateljevu pažnju.