Ovo je uputstvo za efikasno istraživanje budžeta. Zahvaljujući svojoj složenosti i dosadnosti, budžeti, ma kako važni, ostaju gotovo potpuno izvan domašaja detaljne medijske analize. Njihovo istraživanje zahteva znanje, rad i upornost, ali se zato može isplatiti suvim zlatom.

Izvor: Notrain-Nogain.org

Budžeti su dosadni. Prioriteti su ono što je interesantno i važno. Dosadni budžet ustanove koju pokrivate krije u sebi interesantne i važne priče, ako ste samo dovoljno uporni i kreativni da ih pronađete. Izveštaji o utrošku novca, u toku ostvarenja budžeta takođe rađaju interesantne i značajne priče.

Proučavanje budžeta

• Ko dobija? Ko gubi? Mislite o svom budžetu kao o tabeli sportskih rezultata. Sportski novinari sve vreme prave interesante priče o tome ko pobeđuje, a ko gubi. Svaki budžet reflektuje pobede i poraze različitih interesa u vašoj zajednici. Ispričajte kako su pobedili ili izgubili i šta konačan rezultat znači.

• Umesto brojeva, usredsredite se na značenje. Dave Herzog iz Providence Journala primećuje: “Upamtite da je budžet dokument koji mapira planove vašeg grada za dolazeću godinu i odražava političke stavove ljudi koji su ga sastavili”.

• Činjenice nasuprot fikciji. Budžeti su planovi. Neki planovi se ne ostvare. Uporedite prošlogodišnji budžet sa prošlogodišnjom realnom potrošnjom. Da li je neko planirao loše? Da li je neki budžetski gubitnik sve jedno pobedio jednostavno potrošivši novac, ili imajući bolje veze sa izvršiocima nego sa planerima budžeta? Uporedite ovogodišnji budžet sa prošlogodišnjom potrošnjom. Da li odražava loše planiranje ili lepe želje? Da li previđa neke očigledne troškove koji će se verovatno ponoviti?

• Analizirajte budžet. Pribavite budžet i sve finansijske izveštaje u elektronskoj formi. Nabavite budžete i finansijske izveštaje za prethodne godine. Upotrebite spreadsheet, tj. Excel da prepoznate trendove. Gde raste potrošnja? Gde se smanjuje? Kada upotrebljavate brojeve tokom nekoliko godina, pazite da uzmete u obzir inflaciju. Kako Herzog savetuje: “Ovo će vas spasiti neprijatne greške da napišete da se potrošnja u vašem gradu udvostručila”.

• Upoznajte proces. Da li odeljenja ili ustanove pravdaju svaki dolar koji troše, ili pravdaju samo povećanja u odnosu na prošlu godinu? Ili samo povećanja u odnosu na inflaciju? Ko to predlaže? Ko odobrava? Koja je uloga javnosti? Ako ustanova održava javne rasprave, treba da koncentrišete svoje istraživanje pre rasprave, tako da čitaoci imaju šansu da nešto preduzmu na osnovu informacija. Ne proveravajte samo budžet koji izvršioci podnose zakonodavnom telu, već proverite budžetske zahteve raznih uprava i odeljenja. John Rains iz Fayetville Observera podseća: “Ustanove traže više nego što očekuju da će dobiti,” i: “Ustanove nisu preterano motivisane da štede novac poreskih obveznika”.

• Čuvajte se predviđanja. Ponovo od Rainsa: “Upamtite, ustanove imaju tendenciju da preuveličavaju svoju potrebu za novcem, kao i posledice nedobijanja traženih iznosa”. Jim Flansburg, ranije iz Des Moines Registera, rekao je da su vlade praktikovale “prvo vatrogasci” budžete, što znači da su pretile uštedama prvo u službama koje su glasači (čitaoci) smatrali najvažnijima, kako bi zadobili podršku za povećanje poreza. Ne verujte svačijim predviđanjima. Tražite realne mogućnosti za smanjenje, ili moguće smanjenje budžeta.

• Fokusirajte se na posledice, ne na proces. Budžeti su važni zato što utiču na ljude. Idite u učionice, četvrti i parkove gde će čitaoci osetiti posledice budžetskih ušteda ili uvećanja. Ispričajte kako će novi prioriteti uticati na živote ljudi. Izglasavanje budžeta nije velika priča. Odlučivanje o tome koje ulice popraviti ili koje programe u školi ukinuti, jeste velika priča. Kako Rains kaže: “Budžetske rasprave i budžetski dokumenti su početne, ne završne tačke. Potražite iza brojeva priče o tome kako javna potrošnja utiče na ljude, zaposlene u ustanovama, čitaoce”.

• Provalite šifru. Shvatite sistem šifriranja korišćen u budžetu. Lisa Getter iz Miami Heralda se seća: “Kada sam radila istraživanje budžeta Floride, naučila sam da su elementi dodati od strane zakonodavca označeni slovima abecede”.

• Šta se menja? Kako ustanova reaguje na nove prioritete? Potrebe vaše zajednice se menjaju. Ustanovite koji faktori podstiču novu potrošnju, kao na primer izmene teritorijalne organizacije, migracije ili povećano obezbeđenje zbog straha od terorizma. Da li skupo suđenje za ubistvo preti budžetu malog okruga? Da li je sudska parnica iznudila promene u potrošnji? Da li je nekada skupa potreba opala? Kako izmenjeni prioriteti utiču na postojeće programe?

• Šta se ne menja? Da li neki prioriteti gube na značaju, ali ostaju velika stavka u budžetu po inerciji ili uticaju?

• Ko to prati? Ostanite u kontaktu sa grupama koje nadgledaju ustanovu koju pokrivate. Slušajte njihove kritike, ali budite svesni njihovih interesa i namera.

• Budžeti odražavaju moć. Tražite dokaze o izgradnji nečijeg kraljevstva. Možete li da ilustrujete porast (ili opadanje) nečije moći i uticaja kroz budžet? Ko drži vlast? Kako su prošli njihovi omiljeni projekti? Koliki kolač diskrecione potrošnje ide njihovim oblastima? Ko donira novac za njihove izborne kampanje? Kako veliki donatori profitiraju od nečije vlasti?

• Prepoznajte dogovore. Potražite nelogičnosti koje su se provukle u budžet kao rezultat zakulisnih dogovora: članovi zakonodavnih tela uzajamno podržavaju omiljene projekte. Posebno podrobno istražite elemente budžeta dodate u poslednjem trenutku ili paket mera koji su uneli zakonodavci. Troškovi koji su se ušunjali u budžet bez javne diskusije i pretrage komitetskih rasprava, obično zaslužuju novinarsko istraživanje.

• Nabavite radnu dokumentaciju. Getter je “jednom pronašao zakopano blago” u radnoj dokumentaciji koju je guverner koristio da sprovede veto. “Dokumentacija je sadržavala imena političara koji su dobijali usluge iz budžetskih troškova”.

• Imajte u vidu ekonomski kontekst. U ovom trenutku, ekonomski kontekst je – svi krešu budžete u posrćućoj ekonomiji. Ali, pazite na iznenadno stvorene viškove u budžetima i njihovo trošenje. Iznenadni viškovi i manjkovi ne pojavljuju se samo kao posledica ekonomskih pokazatelja, već i novih procena vrednosti imovine, pripajanja zajednica, ustanova, terotorijalnih jedinica, promena formula dodele državnog ili federalnog novca lokalnim vladama i školama, početka primene ranije usvojenih zakona koji uvećavaju dotok državnog ili federalnog novca, pravnih nagodbi kao u duvanskim parnicama, promena u federalnim poreskim zakonima kada se državni porezi vezuju za federalni poreski zakon, smanjenja socijalnih davanja. Kada se ekonomija oporavlja, posmatrajte koje ustanove oprezno povećavaju troškove i stvaraju fondove za “crne dane”, ili troškare svoj novac i dovode se u problem u kojem ih je ova recesija i zatekla.

• Ne dozvolite da vas zavaraju. Zvaničnici ponekad uzmu za osnovu troškove života. Onda pričaju o kresanju budžeta, dok u stvari planiraju manje povećanje od prethodnog. • Uporedite obećanja sa realnošću. Obećanja kandidata se, ponekad, ispostave kao neizvodljiva u susretu sa realnošću budžeta. Proverite da li je funkcioner u stanju da izvrši obećano, i ako jeste, koje službe su uskraćene da bi se za to stvorio prostor.

• Potražite bačen novac. Tražite mehanizme ili “labavo” kontrolisane fondove, koji ohrabruju razbacivanje novca. Na primer, da li zvaničnici ustanove “kuvaju” bespotrebne troškove zbog toga što će, ako ne potroše novac ovog meseca ili godine, izgubiti taj dohodak iz sledećeg budžeta. Ovo ne samo što ohrabruje razbacivanje novca ove godine, već i “cementira” prilike za razbacivanje i u budućim godinama. John Rains ističe: “Ustanove nalaze načine da izbegnu viškove novca u budžetima. Savet: proverite neobične ili diskutabilne troškove iz poslednjeg kvartala budžetske godine.”

• Identifikujte diskreciono trošenje. Većina odbora i zakonodavnih tela u stvari nemaju baš mnogo kontrole nad velikim delom trošenja svojih budžeta. Trošenje diktiraju, ne ovogodišnji izborni glasovi, nego federalni mandati, socijalna davanja i ugovori o radu. Federalni ili državni novac pritiče sa zahtevima lokalnim ustanovama iz iste oblasti. Saznajte koliko zapravo slobode u trošenju budžetskog novca ima ustanova koju pokrivate, koliko novca drugih ustanova troši i u kojoj meri poštuje pravila drugih ustanova.

• Uporedite sa jednakima. Pronađite školske oblasti, gradove ili države slične po veličini i situaciji i proverite kako se oni nose sa istim izazovima.

• Izbegavajte rutinsko pokrivanje. Raspravite sa svojim urednicima koje budžetske priče pokrivate i zašto. Da li nešto pokrivate zato što je to važno čitaocima, ili zato što ste to uvek pokrivali? Ako hoćete da smanjite pokrivanje budžeta, nemojte se samo žaliti na zadatak. Razvijte ideje za priče koje će bolje služiti čitaocu i predložite da svoje vreme utrošite na njih. Ili razvijte ideje za priče koje će bolje objasniti zašto je budžet značajan čitaocima, fokusirajući sa više na njegove konkretne efekte, a manje na sam proces budžetiranja.

• Obratite pažnju na detalje. Ponekad najbolje priče nisu o povećanju ili smanjenju budžeta, ili koliko su porezi porasli. Ponekad su najbolje priče u budžetskim sitnicama ili izveštaju o trošenju: kazne za parkiranje, kašnjenja u naplati poreza, bibliotekarske kazne, telefonski računi, inventar nestale imovine, popravke ulica po četvrtima, plate, prekovremeni rad. (Stephanie Reitz iz Hartford Couranta skreće pažnju na plate: “Tražite konačne iznose podnete poreskoj službi na kraju godine, a ne standardne tabele po platnim razredima. U konačni iznos uračunat je i prekovremeni rad, kao i ostala povećanja koja značajno povećavaju zarade. Primer: vatrogasci jednog grada u Connecticutu, često su preduplavali godišnje zarade nečuvenim prekovremenim radom. Taj prekovremeni rad je bio moguć zato što je grad poodavno zamrzao sva zapošljavanja, pa su mnoga radna mesta bila slobodna. Ali, grad je toliko trošio na prekovremeni rad – i imao toliko iscrpljene vatrogasce – da je jednostavno u startu trebalo prosto popuniti slobodna mesta.”

• Shvatite politiku. Pročitajte zakone, uredbe ili političke smernice koje se tiču budžetske potrošnje ustanova koje pokrivate. Da li odbor daje adekvatnu priliku javnosti za komentar? Da li ustanova obračunava onako kako je obavezna? Da li odbor prati smernice u vezi sa javnim konkursima i konfliktom interesa?

• Naučite žargon. Postavljajte glupa pitanja dok ne shvatite svu terminologiju koju zvaničnici koriste kada raspravljaju o budžetu, obračunima i finansijskim izveštajima. Posetite neke novinarske web sajtove i podsetite se matematčkih termina i koncepata kao što su prosek, srednja vrednost, procentualni bodovi i slično.

• Pronađite “vodiča”. Pogledajte ko dolazi na budžetske rasprave. Razgovarajte s njima. Pronađite u čemu su stručni, a u čemu pristrasni. Pokušajte da pronađete nekoga ko ne pripada ustanovi, a razume njen rad i može da postane redovan izvor, upravljajući vas ka područjima od interesa i važnosti. Pazite se izvorove pristrasnosti, ali koristite njegovu stručnost.

Proučavanje potrošnje

• Proučavajte obračune. Računovođe koje razumeju budžete i finansijske izveštaje, analiziraju ih bolje od vas i objavljuju svoje izveštaje - prave greške. Pažljivo proučite obračune i zamolite računovođe da vam ih objasne, ako ih ne razumete.

• Čitajte sitna slova. Finansijski izveštaji nisu kao novinski tekstovi, sa važnim vestima u vrhu. Ponekad je lead zakopan u fusnotama. Ponovo od Gettera: “Beleške Obrazloženja budžeta grada Miamia za 1995, na primer, sadržavale su i odeljak pod nazivom 'Manjak prihoda i drugi izvori’. Drugim rečima, grad je išao ka bankrotu.”

• Razgovarajte sa ljudima koji stoje iza brojeva. Kao što Getter kaže: “Istražujte budžet ili finansijski izveštaj kao što bi i bilo koju drugu temu. Pronađite bivše zaposlene, bivše računovođe, bivše budžetske eksperte. Razgovarajte sa ljudima koji tamo rade.”

• Pazite na sredstva motivacije. Da li ustanova nagrađuje radnike za predloge koji štede novac? Da li usvaja neke predloge, ali vara svoje radnike oduzimajući im njihove nagrade ili uslove rada?

• Pronađite eksperta spolja. Gatter savetuje da se informišete o vrednosti deonica ustanove koju pokrivate. “Razgovarajte sa ekspertom agencije za procenu deonica, koji nadgleda finansije ustanove. Šta on misli? Koje dokumente može da vam da?”

• Ispitajte privatizaciju. Razmislite koliko bi privatni sektor bio u stanju da obavlja neke od funkcija ustanove koju pokrivate. Proverite da li su slične ustanove na drugim mestima prebacile te poslove na privatni sektor. Da li privatni poslovni poduhvati štede novac? Da li obezbeđuju kvalitetne usluge? Ako vaša agencija razmišlja o privatizaciji, istražite moguće probleme: Ko će dobiti posao i koje političke veze oni imaju? Da li će privatni biznis obezbediti uslugu jednaku onoj koju je javna ustanova pružala? Da li on štedi novac poreskih obveznika radeći efikasnije od vlade, ili kvari uslugu štedeći? Da li doseže iste ekološke i bezbednosne stadnarde? Da li prebacuje posao sa sindikalno organizovanih na nezaštćene radnike? Da li potez zaista štedi novac poreskih obveznika, ili oni sada moraju da plaćaju privatni sektor za uslugu i još uvek daju isti novac za porez?

• Proverite izveštaje o sitnim troškovima. Proverite putne troškove i troškove reprezentacije najviših službenika ustanove. Da li naplaćuju poreskim obveznicima troškove putovanja svojih supružnika? Da li poreskim novcem plaćaju alkohol (i da li politika ustanove to dozvoljava)? Koliko su neophodna njihova putovanja na račun poreskih obveznika? Da li idu na putovanja sumnjive važnosti u mesta gde im žive deca? Da li zvaničnik sa supružnikom u drugom gradu nalazi mnogo “poslova” u gradu u kojem mu supruga radi? Da li lete prvom klasom, odsedaju u luksuznim hotelima ili plaćaju skupe obroke? Da li dva zvaničnika predaju dva računa za po dve osobe za zajednički obrok? Ako je nacionalna konvencija održana jedne godine u Louisvilleu, a druge u Honoluluu, da li su članovi odbora ili zakonodavnih tela koji nisu hteli da se maltretiraju da idu u Louisville, iznenada odlučili da je put u Honolulu u interesu poreskih obveznika? Koliko su potrošili na taj put?

• Proverite glavne izdatke. Kako su dodeljeni glavni ugovori? Da li je proces dodele ugovora protekao u nadmetanju? Koje su veze između pobednika i poraženih? Koliko su doprineli izbornim kampanjama zvaničnika koji su doneli odluke? Dali neko od tih zvaničnika ima direktan interes u bilo kojem poslovnom odnosu sa njihovom ustanovom? Ako je tako, da li se suzdržavaju od glasanja i diskusije?

• Pazite na prekoračenje troškova. Proverite izveštaje o troškovima za glavni projekat. Da li je izvođač ispunio ugovorne obaveze? Da li je ustanova odobrila neke dodatne troškove koje nije morala? Da li je izvođač morao da izostavi neke stvari iz projekta?

• Proverite administrativne troškove. Jay Wagner iz Moines Business Recorda istražio je troškove javne bolnice koja je gubila po dva miliona dolara poslednje dve godine. “Skresali su neke popularne, vitalne projekte do prosjačkog štapa. Upotrebio sam Excel bazu podataka da organizujem troškovnike za poslednje tri godine i onda sortirao troškove po kategorijama da pokažem kako su bolnički administrativni troškovi narasli do gotovo jednog na svaka tri dolara potrošena na ustanovu. To je skoro duplo u odnosu na ostale javne bolnice u zemlji. (Upotrebio sam Guidestar (Prim. prev: nacionalna baza podataka neprofitnih organizacija u SAD)  da prekopiram podatke iz 90-tih sa interneta zbog poređenja.) Upotreba Exela omogućava još mnogo prilika za teme i analize:1.) Koji lokalni biznisi dobijaju najviše novca od bolnice?2.) Koji službenici bolnice troše najviše novca na putovanja?3.) Kako su određeni troškovi rasli tokom poslednjih godina?”

• Proverite račune koje odobrava odbor. Za svaki odbor, ovo je najznačajniji zadatak. Oni nadgledaju milione dolara u poreskom novcu i prečesto se fokusiramo samo na njegove velike komade,” kaže Wagner. On se priseća priče iz njegovih dana u malim gradskim novinama: “Čitao sam dokimente jednog dana i primetio da je lokalni državni koledž (u državnom vlasništvu, rukovođen poverenicima) platio račun sa jedne kreditne kartice. Bio sam radoznao, pa sam prošao kroz godinu dana novinskih izdanja i pronašao da se Amex račun (kreditne kartice) plaća mesečno. Tražio sam od blagajnika kopije svih potraživanja sa te kreditne kartice i video da direktor škole koristi tu karticu da plaća mnogo sumnjivih troškova (venčanu haljinu svoje kćeri, na primer). U isto vreme, direktor je dva puta u tri dana uhapšen zbog vožnje u pijanom stanju i to mi je dalo odskočnu dasku da izvestim da je platio kreditnom karticom stotine dolara u lokalnim kafanama. A povremeno je koristio da plaća hotelske troškove pedeset kilometara od grada. Previše pijan da vozi. Tada sam naučio da gde ima dima, ima i vatre. Uskoro se pokazalo da su ukupne finansije koledža u haosu, ne zbog loših namera, već zbog loše uprave odsutnog direktora.”

• Proverite penzione fondove. Posebno zbog berze deonica i/ili penzionisanja Baby Boomera, nekim javnim penzionim fondovima može zafaliti novca. Ronald Campbell iz Orange County Registera savetuje: “Ako planovi sa fiksnim penzijama osiromaše, zaposleni moraju da doprinose više novca za pune iznose penzija”. Penzioni fondovi su “vredni provere jer kontrolišu ogroman novac sa malo nadzora. A kada berza posrne, mogu ispostaviti vašoj lokalnoj vladi zastrašujući račun za umanjene penzije”.

• Pazite na signale problema. Da li agencija radi na rezervnim fondovima? Da li koristi jednokratne izvore keša da plati rutinske troškove? Campbell primećuje: “Kada ustanova izda akcije, unajmljuje poverenika (obično veliku banku) da redovno isplaćuje vlasnike deonica. Jedan od prvih signala da su deonice u problemima je kada poverenik posegne za rezervama da obezbedi isplate”.

Pričanje priče

• Razmislite o ilustracijama. Ponekad se finansijske činjenice mogu bolje predstaviti grafikom nego prozom. Radite sa svojim ilustratorima kako bi odlučili koji je najbolji način da ispričate priču.

• Mislite o ljudima. Ne govorite čitaocu o budžetu u milionima i milijardama. Predstavite ga u terminima koje je lakše razumeti i koji su relevantniji. Koliko će porez na imovinu porasti u prosečnom domaćinstvu? Koliko troši školska oblast po osobi? Koliko više ili manje rastu plate u javnom sektoru u odnosu na inflaciju? Možda, jednom kada se budžet usvoji, napišete priču o tome kako će on uticati na prosečnog građanina u popravkama ulica, satima korišćenja biblioteke, porezima i slično. Ili možda pronađete pravu porodicu i analizirate uticaj budžeta na njih.

• Pronađite drugačiji pristup. Dok bi sve veći tekstovi o svakom koraku u procesu donošenja budžeta mogli biti dosadni, priča o čitavom procesu može biti interesantna. Kako je određeni zvaničnik progurao svoj omiljeni program? Možda je odbijen u prvih par pokušaja, ali je trgovao glasovima dok nije zadobio dovoljnu podršku. Ili je možda bio u stanju da ga provuče u poslednjem trenutku kroz komplikovani amandman koji se ticao neke druge potrebe koju su svi ostali prepoznali. Razmislite o ostalim načinima da se priča ispriča na kreativan način.

• Pišite jednostavno. Rains savetuje: “Izbegavajte žargon, ili ga prevedite”. Vi morate da razumete izraze kao što su “kapitalna investicija”, “uvećanje prihoda”, “priliv sredstava” i “budžetska osnova”, ali čitaocima budžet morate objasniti izrazima koje će razumeti.

• Upamtite elemente priče. Budžeti mogu izgledati dosadno, ali konflikti nisu, i budžeti uvek generišu konflikte. Postavite tekst o budžetu u klasični okvir za priču: konflikt-razrešenje, sa likovima, zapletom i vrhuncem. Scenografija nije baš jaka strana vladinih kabineta, ali je nemojte prevideti. Možda je scenografija kontekst događaja u okruženju, kao što su rat, recesija ili suša.

Ostali izvori

• Dave Herzog: "Twenty tips for covering and writing about budgets": http://www.projo.com

• Dave Herzog: "Writing Better Budget Stories": http://www.projo.com

• Melvin Mencher: "Budget Story Checklist": http://www.journalism.org

• Bill Dedman: "Power Reporting" (pronađite svoj resor i proverite linkove za vladine informacije): http://www.powerreporting.com

• Robert Nile: "Statistics Every Writer Should Know": http://www.robertniles.com/stats/

• George Landauov kalkulator za izmene u procentima: http://www.newsengin.com (opcija "free tools")

• Guidestar: "Donor's guide to the charitable universe": http://www.guidestar.org/index.html

• "The Spreadsheet Page": http://www.j-walk.com

• Biro za informacije popisnog sekretarijata za državne i lokalne uprave, obrazovne rashode itd.: http://www.census.gov

• Nacionalni institut za Computer-Assisted Reporting: http://www.nicar.org

Preveo i obradio: Branko Čečen, brankocecen@yahoo.com

Preuzeto i prevedeno uz dozvolu sa www.notrain-nogain.org 

Originalni tekst dostupan na: http://www.notrain-nogain.org