U drugom delu priručnika 'Odgovorno izveštavanje o sukobima' Dart Centra: o ulozi koju novinari imaju u ublažavanju sukoba.

Prvi deo možete pročitati ovde.

Moć medija

Skoro sva društva su razvila načine da upravljaju sukobima bez nasilja. Obično zajednica nekoj dobronamernoj osobi – starijem pripadniku seoske zajednice ili sudiji ili međunarodnom tribunalu – dodeli nadležnost da odluči kako će rešiti sukob. Tu odluku svi poštuju. Ako se odluke čine nepravednim i nisu prihvaćene, sukob može postati nasilan.

Ljudi u mnogim profesijama, kao što su savetnici, lideri, diplomate, pregovarači i istraživači u oblasti društvenih nauka, pomno razmišljaju o načinima na koje se mogu obustaviti sukobi. Otkrili su da se za okončanje svakog sukoba – bilo da je unutar porodice, između suseda, među grupama unutar jedne zemlje ili prekograničan – moraju desiti određeni koraci. Sukob se neće okončati sam od sebe.

Jedna od najvažnijih stvari koja mora postojati je komunikacija. Da bi se dve strane u sukobu pokrenule prema nenasilnom rešenju, prvo moraju da razgovaraju. Tu na scenu stupa dobro novinarstvo.

Nesvesne uloge novinarstva

Profesionalni novinari ne polaze od namere da umanje intenzitet sukoba. Oni nastoje da prenesu tačne i nepristrane vesti. Ali dobro novinarstvo često može i da ublaži sukob.

Sledi nekoliko elemenata razrešenja konflikta koje dobro novinarstvo može da donese automatski, u sklopu dnevne rutine:

1.    Kanalisanje komunikacije:

Mediji su često najvažniji kanal komunikacije između sukobljenih strana. Ponekad jedna strana koristi medije da bi emitovala poruke koje treba da zaplaše drugu stranu. Ali ponekad strane razgovaraju jedna s drugom preko medija ili pojedinih novinara.

2. Educiranje:
Svaka strana treba da zna koje su teškoće druge strane na putu ka pomirenju. Novinarstvo koje ispituje specifične teškoće svake strane, kao što su politika ili moćni interesi, može pomoći tako što će educirati drugu stranu da ne zahteva pojednostavljena i trenutna rešenja.

3. Izgradnja poverenja:
Nedostatak poverenja je glavni faktor koji doprinosi sukobu. Mediji mogu da umanje sumnje tako što će se baviti 'vrućim' temama i otkrivati ih tako da nema preostalih tajni kojih se treba bojati. Takođe, dobro novinarstvo može da pokaže da je rešenje sukoba moguće tako što će davati primere sa drugih područja i objašnjavati tamošnja nastojanja da se dođe do pomirenja.

4. Ispravljanje pogrešnih predstava:
Ispitujući pogrešne predstave koje strane u sukobu imaju jedna o drugoj i izveštavajući o njima, mediji ih podstiču da preispitaju svoja stanovišta i da se približe ublažavanju sukoba.

5.  Ljudsko lice druge strane:
Jedan od neophodnih koraka je upoznati drugu stranu, dati joj ljudski lik i ime. Zato pregovarači dovode obe strane za isti sto. To radi i dobro novinarstvo tako što običnim ljudima daje mesto u priči i opisuje kako sukob utiče na njih.

6. Prepoznavanje interesa koji su u pozadini sukoba:
Obe strane u sukobu treba da razumeju osnovne interese one druge. Dobro novinarstvo to radi postavljajući teška pitanja i tražeći pravo značenje onoga što vođe govore. Dobro novinarstvo takođe zanimaju interesi šire grupe, a ne samo interesi vođa.

7. Emocionalni ventil:
U razrešenju sukoba mora postojati ventil kroz koji svaka strana može da iskaže osećaj da joj je učinjena nepravda ili ljutnju. U suprotnom će eksplodirati od frustracije i tako pogoršati stvari. Mediji mogu biti važan ventil tako što će omogućiti obema stranama da govore. Mnoge razmirice se mogu voditi u medijima umesto na uliciama, i tako se može uticati na sukob pre nego što postane nasilan.

8. Uokviravanje sukoba:
U sukobu, opisivanje problema na drugačiji način može da smanji tenzije i pokrene pregovore. U dobrom novinarstvu urednici i novinari stalno traže drugačiji ugao, alternativno gledište, novi uvid koji će i dalje privući publiku priči. Dobro novinarstvo može da pomogne da se sukob uokviri (engl. framing) na drugačiji način u korist obe strane.

9. Očuvanje ugleda, izgradnja konsenzusa:
Kada dve strane nastoje da reše sukob, moraju da smire strahove svojih pristalica. Prenoseći njihove reči, mediji omogućavaju vođama u sukobu da sačuvaju ugled i grade konsenzus, dopirući čak i do izbeglica ili ljudi u egzilu u udaljenim mestima.

10. Izgradnja rešenja:
Obe strane u sukobu moraju u jednom trenutku da izađu sa tačnim predlozima odgovora na pritužbe druge strane. Dobro novinarstvo ovo radi na dnevnoj bazi tako što od strana u sukobu traži da ponude rešenja umesto da samo ponavljaju pritužbe. Dobro novinarstvo je stalan proces traženja rešenja.

11. Podsticanje ravnoteže moći:
Svaka od grupa u sukobu, bez obzira na nejednakosti među njima, mora da veruje da će joj se dati dužna pažnja ako uđe u pregovore s drugom stranom. Dobro novinarstvo podstiče pregovore nepristranim i uravnoteženim izveštavanjem. Ono obraća pažnju na sve strane u sukobu. Podstiče ravnotežu moći s ciljem da se čuju pritužbe i traže rešenja.

Kako razumeti uticaj novinara

Ovih 11 aktivnosti su samo deo onoga što se dešava pri ublažavanju sukoba između osoba ili grupa. One su deo normalnog, dobrog novinarstva.

Ali kada razumemo posledice onoga što radimo, možemo više da cenimo važnost svoje uloge u konfliktu. Moramo da prikupimo tačne informacije i da pažljivo biramo reči.

Takođe treba da budemo svesni kao novinari da se ovakve aktivnosti odvijaju u mnogim pregovorima iza zatvorenih vrata ili mirovnim pregovorima. Imajući to na umu, možemo sa boljim razumevanjem da izveštavamo o onome što saznamo o pregovorima. U Šri Lanki, na samom početku pregovora, pregovarači su bili zabrinuti jer su mislili da mediji ne razumeju proces i da će stvarati pogrešne predstave i uništavati poverenje.

Zapitajte se: koja dva ili 3 od ovih 11 osnovnih elemenata praktikuju mediji u vašoj zemlji? Da li se puno izveštavalo o rešenjima? Da li novinari pritišću vođe na obe strane da iznesu detalje o svojim rešenjima? Da li novinari izveštavaju o stvarnim pitanjima koja su u osnovi sukoba?

Kako se sukob rešava?*

Važno je znati da postoji više od jednog načina da se sukob okonča. Razmislite o ovom zamišljenom sukobu. Dve grupe su u sukobu oko pomoranže. Drvo pomoranže je na posedu jedne grupe. Ali je plod na grani koja je na posedu druge grupe. Obe grupe žele tu jednu pomorandžu. Postoji najmanje četiri načina da se ovaj sukob završi.

1. Jedna strana pobeđuje:

a. Dve grupe mogu da vode nasilnu borbu, pri čemu jača dobija pomorandžu. Gubitnik je ljut i hoće osvetu.

b. Sudija rešava sukob u korist jedne grupe. Ali sudija može biti korumpiran, spor ili skup. Gubitnik je nezadovoljan.

c. Kompenzacija. Jedna grupa plati drugoj i zadrži pomorandžu. Ali to bi moglo biti skupo.

2. Povlačenje:

 

a. Jedna ili obe grupe jednostavno odu. Ali sukob ostaje nerazrešen i nijedna grupa nije zadovoljna.

b. Jedna grupa uništi pomorandžu ili je da nekome. Uništavanje pomorandže bi moglo da uključuje nasilje. Pri to me je obe strane gube.

c. Ni jedna ni druga grupa ne rade ništa. A vredna pomorandža će istrunuti i tako će je obe grupe izgubiti.

3. Kompromis. Bolji put:

a. Iseći pomorandžu tako da svaka grupa dobije barem neki deo.
b. Oljuštiti pomoranžu, pa svaka grupa uzme po parče.
c. Sada je pomorandža dobro koje može da se deli, možda nejednako, ali tako da zadovolji obe grupe.
d. Iscediti pomorandžu, napravite sok od nje. To je drugačiji način gledanja na pomorandžu. Ona je sada dobro sa drugačijom vrednošću. Sok se može podeliti, možda nejednako, ali tako da zadovolji obe grupe.

4. Prevazilaženje. Pravo rešenje sukoba:

a. Naći više ljudi koji će imati neki interes u pomorandži tako da ni jedna grupa nema pravo na celu pomorandžu. Lokalne zajednice dveju grupa u sukobu mogu da odluče da je pomorandža komunalno dobro i mogu da podstaknu strane da reše sukob bez nasilja.
b. Naći još jednu pomorandžu. Članovi zajednice odlaze na pijacu ili u svet i nalaze nekoga ko ima višak pomorandži koji može da podeli sa stranama u sukobu i tako ublaži sukob.
c. Dve strane se dogovore, možda uz podršku zajednice, da ispeku kolač od pomorandže, prodaju ga i podele novac. Sada se na pomorandžu gleda drugačije. Ona je dobro od kojeg obe grupe profitiraju.
d. Obe strane zasade seme pomorandže, naprave voćnjak i zajedno postanu uspešan snabdevač šire zajednice pomorandžama. Savršeno rešenje.

Ovo ne znači da članovi zajednice mogu tek tako da dođu i kažu dvema grupama u sukobu šta da rade. Ali je važno saslušati predloge šire zajednice i tražiti njenu pomoć u postizanju rešenja.

Šta je svrha ove analize?

Očigledno je: na sukob treba gledati na više od jednog načina.

• Kada se na izvor sukoba gleda kao na dobro koje se može deliti, sukob ima manje izgleda da postane nasilan.
• Kada šira zajednica pokaže zanimanje, veći je pritisak da se ne upotrebi nasilje.
• Kada postoji nekoliko alternativa za rešenje sukoba, nasilje je manje privlačno.

Više alternativa znači manje sukoba.

Jedan način da se dođe do više alternativa u sukobu je da se više ljudi uvede u proces rešenja. To stvara više ideja za drugačije gledanje na sukob. Pomaže da se otkriju različita rešenja koja se mogu podeliti sa zajednicom. Kada dve strane dođu do mrtve tačke, drugi članovi zajednice, kao što su verske vođe, poslovna zajednica, civilno društvo, susedna prijateljska zemlja, ili međunarodna organizacija mogu doneti drugačije viđenje i alternativna rešenja.

Rešenje sukoba može biti izuzetno složeno. Posle 30 godina rata, sukob između dve grupe u Mozambiku je rešen 1992.

• Četrnaest različitih partija, šest zemalja i šest nevladinih organizacija učestvovalo je u rešenju.
• Bilo je toliko aktera i ideja da je postalo teško da bilo koja grupa izađe iz pregovora.
• U mirovnim pregovorima u Mozambiku bilo je grupa i unutar i van pregovora koje su pomagale dvema stranama da komuniciraju, pripremaju ideje i odgovaraju.
• Počelo se od dogovora o malom pitanju. A onda se radilo na dogovorima o većim.

Analiza sukoba za novinare

Šta analiza sukoba znači novinarima?

• Novinari treba da traže druge aktere i druga gledišta. Ne treba samo da ponavljaju stare pritužbe starih elita.

• Novinari treba da ispitaju šta strane u sukobu traže i koje su mogućnosti za povlačenje, kompromis ili prevazilaženje. Treba da pišu o tim mogućnostima.

• Uz pomoć analize sukoba novinari mogu da shvate šta diplomate i pregovarači nastoje da urade, i o tome mogu pouzdanije da izveštavaju.

• Uz pomoć analize sukoba novinari mogu da identifikuju više izvora kojima se mogu obratiti za informaciju.

* Ovaj odlomak je preuzet i adaptiran iz ‘Peace Journalism, What is it? How to do it?’ autora Annabel McGoldrick and Jakea Lyncha. Ovom priručniku se može pristupiti na web sajtu www.reportingtheworld.org.uk klikom na ‘2003 events’, a zatim na ‘Peace Journalism Training’. Priručniku se pristupa preko donjeg dugmeta na desnoj strani