„Društvene mreže pružaju velike mogućnosti, ali će doneti i ogromne probleme“ - novu 2012. britanski The Economist je najavio drugačijim viđenjem društvenih mreža.

Društveni mediji su izgleda jedini domen biznisa otporan na recesiju, njihova moć se naveliko hvali na stručnim konferencijama, pa Economist u svom Schumpeter blogu zaključuje da „sajber-šampioni“ govore o „osnaživanju“ i „transparentnosti“ koje društveni mediji donose argumentujući tako tvrdnju da su društveni mediji „sledeća velika revolucija“.

Ali da li je sve tako divno kako zvuči ili svedočimo nastanku novog mehura od sapunice, pitaju se u Economistu.

Velike kompanije prikupljaju velike količine informacija sa društvenih medija – prate ih da bi saznali šta kupci zaista misle o njima, a tako mogu i brže da odgovaraju na pritužbe kupaca. Neke kompanije imaju čitave timove za Twitter da bi odgovarale na takve žalbe.

Međutim, da li se time zaista poboljšava usluga ili je već ionako teško razgovarati telefonom, a online komunikacija je još teža, pita se Economist. Takođe, postoji rizik da se kompanije koncentrišu samo na određeni segment populacije koji koristi Twitter, dok drugi, na primer stariji, ostaju u zapećku.

Takav obiman protok informacija, iako bi trebalo da bude koristan, to može da bude samo ako su kompanije u stanju da tumače takve podatke, zaključuje Economist navodeći da su zaposleni već preopterećeni, pri čemu više od 60% njih ima problem da razume podatke koji su im već ionako dostupni, što utiče na kvalitet njihovog rada. Sa porastom ukupne količine podataka 40 puta do 2020. godine, po proceni Economista, stvari će se samo pogoršavati.

Iako su tvrdnje da društvene mreže pomažu demonstrantima da se organizuju tačne, navodi Economist, i „tajne policije u mnogim zemljama su jednako entuzijastične po pitanju tehnologije“. Nove tehnologije im omogućavaju da prisluškuju i prate mreže ljudi, što doduše i nije bio slučaj u Egiptu, ali bi mogao biti Kini, prognozira Economist, gde su vlasti sofisticiranije po pitanju nove tehnologije.

Pobornici društvenih medija tvrde da oni pomažu i preduzetnicima jer nove tehnologije menjaju i ukidaju neke stare biznise i stvaraju nove. Oglašavanje na Facebooku može precizno da cilja publiku, a firme koriste i neke društvene mreže za svoje interne potrebe, kao što je saradnja uposlenika i smanjivanje viška e-mail komunikacije.

Međutim, smatra Economist, treba imati u vidu da vrednost neke stvari zavisi od toga koliko je ona retka. Tako se na pojedinačne tvitove obraća sve manje pažnje što se više tvituje. Što imate više „prijatelja“ koji su zapravo usputni znanci, to su takve veze manjeg značaja. Komunikacija je sve lakša, ali je „važna stvar razlučiti šaptaj korisnih informacija u zaglušujućem uraganu buke“. Tako će, zaključuje Economist, svim profesijama biti potrebni „bolji filteri“ da bi mogli da nađu „ono smisleno u šumu snežne oluje“.