Kako Savet za štampu može da ima posebno važnu ulogu kada je poljuljan autoritet sudstva, kao što je to slučaj u Srbiji?

25 žalbi na pisanje štampanih medija stiglo je za nešto manje od godinu dana, koliko radi Komisija Saveta za štampu, prvo samoregulatorno telo za pisane medije u Srbiji. Istovremeno je i dalje neuporedivo veći broj sudskih procesa u kojima se tuže novinari i mediji.

Nakon 31 tribine širom Srbije, predstavnici Saveta za štampu su krajem juna 2012. predstavili i u Beogradu rezultate svog rada i objasnili smisao svog postojanja u okviru ovdašnje medijske i društvene situacije.

Istakli su da postoji potreba da se promoviše rad Saveta za štampu kako bi građani, kolege i predstavnici pravosuđa saznali za postojanje ovog tela i mogućnosti koje ono pruža u rešavanju problema do kojih dolazi zbog pisanja medija.

Nadležnost Komisije za žalbe

Za sada je od ukupno dobijenih 25 žalbi Komisija Saveta za štampu rešila 14, a  četiri su u trenutku predstavljanja rada ovog tela bile u proceduri. Ostale žalbe nisu ispunjavale uslove da se o njima odlučuje ili su se odnosile na medije koji nisu u nadležnosti odlučivanja Saveta za štampu.

Naime, u nadležnosti Saveta za štampu su tekstovi novina koje su dobrovoljno potpisale da žele da budu pod njegovim nadzorom. Tako su, na primer, svi relevantni dnevni listovi pristupili Savetu, ali se još čeka na potpis dnevnih listova „Danas“ i „Kurir“.

Komisija Saveta za štampu u Srbiji donosi samo odluke da li je Kodeks novinara prekršen ili nije. Odluke uvek treba da sadrže obrazloženje, a novina za čiji se tekst odluči da je prekšio Kodeks novinara treba da objavi odluku Komisije.

Od 14 razmatranih slučajeva u Srbiji u proteklih godinu dana, u četiri slučaja je Komisija za žalbe Saveta za štampu donela odluku da je prekršen kodeks novinara. U sva četiri slučaja je reč o dnevnom listu Press. Ova novina je objavila odluku u prva dva slučaja, a u druga dva još nije.

Najćešće su žalbe bile na neobjektivno i pristrasno informisanje i na istinitost izveštavanja. U dva slučaja žalbe su se ticale diskriminacije na osnovu seksualnog opredeljenja ili nacionalnosti, a u jednom slučaju zaštite autorskih prava, kada se jedna redakcija žalila na drugu. U dva slučaja su bile upućene zbog otkrivanja identiteta, odnosno, počinilaca i žrtava zločina.

Norveški model

Tokom ovog predstavljanja Saveta za štampu rečeno je da je model Komisije za žalbe ovog samoregulatornog tela ,uvezen’ zajedno sa Savetom za štampu iz Norveške. Tamo je Komisija osnovana 1910. godine, a ovde novembra 2009, kada su predstavnici Asocijacije novinskih izdavača i elektronskih medija,  Asocijacije nezavisnih lokalnih medija “Lokal pres”, Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Udruženja novinara Srbije (UNS) osnovali Savet za štampu.

Komisija za žalbe je, međutim, počela sa radom tek oktobra 2011. zahvaljujući donaciji Ambasade Norveške. Komisiju čine predstavnici medijske industrije, novinarskih udruženja NUNS i UNS i predstavnici javnosti, odnosno, civilnog društva. Zaseda svakog poslednjeg četvrtka u mesecu.

Zašto je važno da se žalimo na pisanje medija?

Predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) Ljiljana Smajlović, jedna od osnivača Saveta za štampu, pozvala je kolege novinare da informišu građane o tome kako mogu da se žale: „Ovde smo mi u malo neobičnoj ulozi u kojoj  tražimo od javnosti, od građana, da se žale na naš rad. Moramo to da radimo zato što ova profesija nije ugrožena samo od vlasti i od tajkuna, već je ozbiljno ugrožava neprofesionalizam novinara i građani nas vide kao neke politikante koji podilaze svojim gazdama ili vlasti i često su u pravu“, rekla je predsednica UNS-a.

Govoreći o odnosu naših medija prema čitaocima, predsednica UNS-a je rekla da se stanje naših medija razlikuje od situacije u razvijenim zemljama u svetu u tome što se moć čitalaca i javnosti tamo mnogo više oseća u redakcijama. Ona jer istakla da je mišljenje čitalaca neophodno kako bi novinarima i urednicima održalo izoštrena čula za medijsku etiku, kako ne bi spuštali etičke kriterijume i kako bi upozorilo kada zadiru u nečiju intimu, kada povređuju možda čak i javni moral.

„To odlučivanje nije nedelotvorno bez obzira na to što smo videli da list Press u poslednje vreme ne želi da objavljuje odluke protiv svojih tekstova, jer i sama činjenica da je redakciji Pressa  krajnje neprijatno da obavesti svoje čitaoce da je prekršila Kodeks novinara ukazuje na to da je to delotvoran način rada“, ocenila je predsednica UNS-a.

Po njenom mišljenju, medijska samoregulacija bolja je od sudskih procesa. Ona je navela da postoji i drugi način, kao što je u Nemačkoj Savet za štampu uveden zakonom, ali tako da je predsednik Vrhovnog suda istovremeno i predsednik Saveta za štampu. „Ali mislim da je bolje da postoji porota sličnih kolega, novinara, nego da to rade sudije u sudovima“, zaključila je Ljiljana Smajlović.

Verujem samo sudu svoje struke?

Stojan Marković, predstavnik Udruženja lokalnih medija „Lokal press“, naglasio je kakvu bi ulogu Savet za štampu mogao imati ovog trenutka, nakon poljuljane pozicije u koju je dovedeno sudstvo poslednjom problematičnom reformom izvedenom 2009. godine. Treba podsetiti da su predstavnici delegacije EU zahtevali od vlasti u Srbiji da se preispita način na koji su izabrane sudije, ali su negativne posledice još uvek tu.

Marković je, osvrćući se na ovaj problem, izneo svoje nezadovoljstvo jednom od nedavnih sudskih odluka po kojoj je Televizija B92 osuđena zato što je verno prenela javno saopštenje jednog državnog organa.

Bez  obzira na to što u Zakonu o javnom informisanju piše da redakcija za to ne može da snosi konsekvence, neki ’reformisani’ sudija je presudio da je B92 kriva i da treba da plati neku kaznu. U tome vidim značaj Saveta za štampu i mislim da će polako vremenom i pravosuđe kad se suoči sa nekim ,medijskim’ slučajem moći da ima u vidu šta je struka rekla, da li je određena redakcija prekršila Kodeks ili nije. Ako mi Komisija za žalbe kaže da sam pogrešio, uopšte me ne interesuje šta će mi presuditi ,reformisano’ pravosuđe u Srbiji“, rekao je na kraju ironično, osvrćući se na stanje u sudstvu, Stojan Marković iz Udruženja lokalnih medija.

Sudimo prema moralu, ne po pravu

U Komisiji za žalbe Savetu za štampu Srbije nalaze se i predstavnici javnosti, pa je u njihovo ime ovog puta govorio sudija Zoran Ivošević. Objašnjavajući kojim se kriterijumom rukovodi Komisija za žalbe, on je rekao da Komisija ne primenjuje pravo, nego sudi isključivo na bazi moralnih normi: „Moralne norme su mnogo šire od pravnih normi. Međutim, u ovom Kodeksu novinara koji sad primenjujemo ima jako mnogo preplitanja moralnih i pravnih normi. Tako da se moralne norme ovde ponekad javljaju prepisujući pravne norme, što nije u redu“, objasnio je sudija Zoran Ivošević.

Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a, ovom prilikom je najavio da će do kraja godine oba novinarska udruženja usvojiti izmene i dopune Novinarskog kodeksa. Izmene i dopune su najznačajnije u domenu sprečavanja korupcije i sukoba interesa – gde se predloženim promenama tačno precizira kada se novinar nalazi u sukobu interesa i šta je to korupcija u medijima. Izmene se predviđaju i u poglavljima koja se tiču i nezavisnosti od pritisaka i odgovornosti novinara prema izvorima informisanja.

Pomoć sudijama u „medijskim“ procesima

Obradović je dodao da su predstavnici Saveta za štampu, nakon što su održali više od 30 skupova širom Srbije na kojima su razgovarali sa kolegama, u međuvremenu uvideli da ciljna grupa delovanja Saveta za štampu treba da se proširi i na predstavnike pravosuđa.

„Izuzetno je važna pozicija pravosudnih organa, koji bi mogli da prate rešenja Komisije za žalbe, praksu Saveta za štampu, a ujedno da upućuju stranke na Savet kao svojevrsnog medijatora“, rekao je Obradović. „Nije tajna da sudije imaju velikih problema kad je u pitanju medijsko pravo, ne samo zbog toga što medijsko pravo kao predmet ne postoji na fakultetima, već zato što sudije ne poznaju specifičnosti medija i medijskog prava. Reagovanja sa tribine koju smo održali na Pravosudnoj akademiji bila su pozitivna i moj utisak je da su oni shvatili da će im poznavanje našeg rada olakšati postupanje i da će moći svoje presude da utemelje na još nečemu osim Zakona o krivičnom postupku i Zakonu o informisanju“, rekao je predsednik NUNS-a Vukašin Obradović.

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Janković najavila je i da će se u narednom periodu raditi na tome da se izdanja redakcija koje su članice štampaju sa vinjeticom koja će biti obeležje ovog ugovora. To će biti svojevrsna garancija da se ta redakcija trudi da poštuje novinarski kodeks.