O čemu, kome i kako je to Dada pisala razotkrivajući pozadinu ratnog pozorja 90-ih, koje je zvanično prikazivano kao autentično patriotsko buđenje nacionalnog bića i odbrana kućnog praga?

Prvi deo teksta pročitajte ovde

Dadin istraživački metod – sve verzije priče

Danas čitanje Dadinih tekstova zahteva još jednom podsećanje na atmosferu u kojoj je pisala.

Rad na istraživačkom novinarstvu uvek je rizičan i težak posao, a u vreme ratova i kriza postaje više od običnog novinarstva i obične profesije. Osim direktne opasnosti po život, posao novinara u ratu otežava i ogroman “šum” koji nastaje kad se događaji ubrzavaju i usložnjavaju, pa se sliva mnoštvo informacija i dezinformacija. “Šum” je u toliko bio veći na početku raspada SFRJ jer je i sukob bio kompleksan i višeslojan.

Političke elite sa svih strana u bivšoj Jugoslaviji su na početku devedesetih godina strogom cenzurom stavile pod kontrolu najuticajnije medije. Oni su odašiljali selektivnu, vrlo udešenu sliku dešavanja kroz koju se trebalo “probijati”, odnosno čitati, slušati i gledati sa velikom rezervom i sumnjom kako bi se razumela suština.

Postojao je jedan broj slobodnih medija, ali su se režimi sa svih strana postarali da oni imaju manji domet i samim tim manji uticaj.

U atmosferi balkanskog rata, kada su bili suspendovani zakoni mira, a zavladao zakon oružja, pojavile su se i formirale nedodirljive ličnosti poput novih bogataša i samozvanih komandanata paravojski, a do nekih sagovornika, poput, recimo, političkih vođa, Slobodana Miloševića ili Ibrahima Rugove na Kosovu, mediji, osim onih koje su oni sami birali, nisu mogli da dođu.

Dada Vujasinović u ovakvim okolnosti prikuplja podatke iz velikog broja izvora i zahvata problem duboko i široko, baveći se, kako smo videli, kompleksnim aparatom moći koji upravlja ratom i politikom.

Budući da piše o ličnostima kao što je, na primer, Arkan, čiji je lik “komandanta patriote” smišljeno formiran uz jedan deo tajne koja se ne može (ili ne sme) razotkriti, u uvodu svog prvog teksta o njemu izlaže sve verzije priča koje se mogu čuti o njegovoj pojavi. Zatim se trudi da uz navođenje informacija iz različitih izvora dokumentuje i izdvoji ono što su činjenice te biografije.

Prvi tekst o Arkanu piše pošto je razgovarala sa njim. Tekst, međutim, nema formu intervjua. Njegove izjave se provlače i citiraju, a uz njih se paralelno izlažu činjenice iz drugih izvora: prikaz scene iz dokumentarnog filma koji Arkan prikazuje novinarki u Erdutu, podsećanje na izjavu nekadašnjeg ministara policije pred anketnim odborom skupštine 1991, javna događanja u kojima je Arkan imao učešća, zatim slike događanja koje novinarka beleži sa ratišta i iz kampa u Erdutu, i kratki razgovori sa nekim od Arkanovih dobrovoljaca.

Veliki broj izvora i činjenica

Drugi tekst o Arkanu, u vreme kad postaje poslanik, ne uključuje razgovor sa njim, već se zasniva na navođenju informacija iz velikog broja izvora i podsećanja na ono što je novinarka saznala u prvom razgovoru sa njim.

Zaključke o saradnji sa policijskim službama potkrepljuje inoformacijama iz vojnih krugova, od policijskih obaveštajaca, čak i izjavama ljudi iz podzemlja, kao što je izjava Gorana Vukovića o Arkanu (…“da je ubica, ubica je, vešt i sposoban. Međutim, Giška je bio neuporedivo inteligentniji, kulturniji, pošteniji. Nije dozvoljavao da bilo koja sila s njim manipuliše dok je Arkan bio prosto primoran da se prihvati mnogih neuzgodnih stvari”, kaže Vuković).

Dada u ovom tekstu, kao i u drugima, unosi i brojeve sudskih rešenja ili policijskih dokumenata koji dokumentuju tvrdnje – ovde o tome da Arkan sarađuje sa policijom.

U tekstu “Sve patriotske tajne Vojislava Šešelja” prenosi transkript uhvaćenog razgovora preko motorole u kome razgovaraju Arkan i jedan njegov počinjeni u trening centru u Erdutu. Iz ovog razgovora se vidi da se pominje Badža (tadašnji specijalac policije) sa kojim su u direktnoj vezi.

Tekst o Šešelju se bazira na intervjuu koji je dobila od njega, ali i ovaj, kao i prvi tekst o Arkanu, nema formu klasičnog intervjua, već paralelno sa iskazima sagovornika novinarka navodi druge izvore i činjenice iz dokumenata do kojih je došla.

Tako se priča o tajnama koje odjednom, tri godine nakon počinjanja rata, otkriva njen sagovornik, gradi uz paralelno oslanjanje na iskaze visokih oficira vojske, informacije KOS-a (kontraobaveštajne službe), analizu televizijske režimske predizborne slike i podsećanja na relevantne događaje za priču, što sve zajedno daje meru onome što sagovornik tog trenutka govori.

Bez senzacionalizma

U Dadinom pisanju nema senzacionalizma, iako dolazi do nedodirljivih ličnosti rata.

Neko bi mogao da senzacionalistički prikaže to što je dobio intervju sa Šešeljem koji je konačno rešio da otkrije ratne i političke tajne svog moćnog partnera – SPS-a.
U njenom tekstu o Šešelju, međutim, postoji puna svest o “vešalima pod čijim senkama” se odigrava razgovor, tj. o tome da je sagovornik do juče bio akter politike koju sada razotkriva.

Dada, umesto likovanja, otkriva kako joj Šešelj saopštava da će dozirati činjenice, čime dodatno upozorava čitaoca kako da čita priču koja sledi, ali i oblikuje portret svog sagovornika koji je “odjednom” rešio da otkrije tajne režima:
“Dr Vojislav Šešelj bio je spreman da za ‘Dugu’ pojasni svoje ratno angažovanje, uz ogradu da nema nameru sve odjednom da kaže, te da će informacije dozirati određenim tempom kad mu i koliko bude potrebno”, navodi se u tekstu.

Politički kontekst i etički okvir

Portretišući “junake” tekstova Dada ih svojim objašnjenjima stavlja u vrlo jasan politički kontekst i etički okvir. U uvodu teksta o Šešelju 1993. ona prvo podseća na to kako se zvanična slika rata menja za svrhu političkih potreba predizborne kampanje vladajuće partije: “U prošloj predizbornoj kampanji ubijanje, pljačkanje i razaranje zvali su se patriotizam. U ovoj se to zove ratnim zločnima“, kaže novinarka.

U tekstu se dalje analizira zvanična TV propaganda u okviru koje se tih dana prikazuju arsenali zaplenjenog oružja – Dada sumnja u iskrenost namere da se, kako kaže, ironično cuitirajući jednog od čelnika režima iz partije SPS-a: „srpsko biće pročisti“.

Konstatuje se da je kod partije na vlasti samo došlo do obrta u izboru političkog partnera, a ne i do suštinskog zaokreta u politici - jedan politički partner (Šešeljevi radikali) je u nemilosti režima koji ga sad optužuje za ratne zločine, a drugi partner – Arkan – sada se koristi kako bi mu se napravila stranka i kako bi bio proizveden u političku snagu koja bi mogla da zauzme neophodno mesto na političkoj mapi – ovog puta na Kosovu.

U pozicioniranju u odnosu na sagovornika Dada zauzima jasan stav koji nas vodi ka tome kako da prihvatimo činjenice koje on izlaže i kako da razumemo sliku političkih dešavanja u kojima se nalazimo. Dobar primer je tekst „Sve patriotske tajne Vojislava Šešelja“ – Dada V: „Ovde upozoravam Šešelja da je za sve to odavno znao i ćutao, a onima koji su u tom kontekstu pominjali Đeletovce i Crvene beretke otvoreno je rečeno da će svoj dugačak jezik platiti glavom. ...’nekad je bilo potrebno sramotu sakriti radi nekog više interesa’, kaže Šešelj, otkrivajući da za njega i od čistog obraza postoji još viši interes“.

U pitanjima koja upućuje sagovornicima vidi se da je novinarka jako dobro informisana, pa čitalac može da odmerava njeno pitanje u kome stoji određena tvrdnja i jačinu argumenta u odgovoru, i na osnovu toga sklapa sliku o tome gde je istina. O ovom, na primer, govori način na koji proverava kod Arkana, a kasnije i kod Šešelja, da li ih opremaju i njima rukovode policija i državne službe. Obojica na to nemaju drugog argumenta osim da se nezavisno autentično bore za srpski narod.

I Arkanu i Šešelju Dada upućuje vrlo neugodna pitanja -  pitanje o ubistvu Giške upućeno Arkanu i pitanje upućeno Šešelju o tome zašto nije ranije izneo istinu o kriminalnim dešavanjima na frontu.

Bogatstvo stila

Poseban pečat tekstovima Dade Vujasinović daje njen stil novinarke koja je u profesiju došla pošto je završila studije književnosti. Smer njenog razotkrivanja krvavog pozorja rata odaju već naslovi tekstova kao spretni, sažeti, ironični paradoksi koji su sami po sebi puni značenja. Prvi tekst o Arkanu, kako smo naveli, zove se “Ratnik ogrezao u svetosavlju”, a naredni, napisan kada je ovaj postao poslanik - “Pedagoška poema”.

Jedan od zanimljivih primera stila je uvod intervjua sa nekadašnjim ministrom policije Srbije Radmilom Bogdanovićem, čija je tema sukob sa Šešeljem. U ovom uvodu se kratko i precizno nalazi izvanredno poređenje za sliku političkog portreta Vojislava Šešelja: “Kad je izgubio podršku Socijalističke partije Srbije i državne televizije, dr Vojislav Šešelj je ostao jadan sa svojim radikalima kao strašilo na ulici, odakle je svojevremeno bio pokupljen i kao batina na navijanje uveden u politički život”.

Stil dobre, zanimljive priče, nalazimo i u tekstu “Ratnik ogrezao u svetosavlju”. Ceo uvod ovog teksta je odlična, sažeta ratna slika. Kratke rečenice odabranih detalja uvode nas u priču koju tek treba razotkriti:

Citat: “Ličilo je na uzbudljiv akcioni film. Momci u maskirnim uniformama razvijeni u strelce u ruralnom ambijentu. Čizma o bravu, automat na gotovs, vrata se otvaraju, zarobljenici  izlaze sa podignutim rukama uvis. Komandant prilazi jednom od njih, obraća mu se uljudno povišenim tonom.
Rez.
….
Pale se svetla. Bio je to video-snimak akcije čišćenja sela Tordinci. Slavonija. Glavni junak Željko Ražnatović Arkan zadovoljno se smeška (‘Moji momci su pravi komandosi’). U centru TO Slavonija, Baranje i zapadnog Srema bliži se povečerje. Nad Erdutom je vedro i noć je punog meseca. Komandant Akran me zove u šetnju pod izgovorom da idemo u obilazak straže”.

Nakon ovog uvoda celim tokom teksta sledi preispitivanje o tome ko je zapravo komandant.

Da li razgovarati sa “herojima rata i podzemlja”?

Sagledavanje tekstova Dade Vujasinović danas podseća na još jednu tešku dilemu koju smo imali devedesetih godina kad se dešavalo ono o čemu je pisala. Dilema se sastojala u tome da li da razgovarate sa onima za koje mislite da su kriminalci i zločinci. Da li samim tim što razgovarate sa njima učestvujute u njihovom medijskom propagiranju, čak i ako pišete kritički o njima?

Danas Dadini tekstovi izgledaju kao neprocenjivo vredno svedočanstvo o vremenu iza nas. Bez njenog napora da priđe blizu akterima rata morali bismo mnogo teže da se probijamo kroz šumu i dezinformacije koje je odašiljala tadašnja zvanična propaganda.

U pominjanoj emisiji “Utisak nedelje” u kojoj je gostovala sa Slavkom Ćuruvijom, postavlja se i pitanje - da li, zapravo, “heroji rata” izgledaju još strašniji kad se piše o njima čak i kritički?

Dada nema dilemu. Ona kaže: “Ja mislim da baš treba jednostavno pisati o tome da bi na neki način neko probio led, jer znate, tako se sad lako formiraju likovi tih nedodirljivih. I onda, ako niko to ne uradi, niko ne pokuša...?”
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Deo tekstova Dade Vujasinović iz “Duge” i “Tikera”, među kojima su i analizirani članci o Arkanu i cenzurisani tekst o Šešelju, mogu se naći na web sajtu www.dadavujasinovic.com

Dadina izjava u emisiji televizije Studio B o pretnjama koje joj stižu može se videti na YouTube-u:

Tekstovi o ratnim događajima u Slavoniji, Kninskoj Krajini i Bosni i Hercegovini objavljeni su u knjizi “Svedočenja iz obeščašćene zemlje”. Na kraju knjige sabrana su i prezentirana lična pisma koje je Dada pisala svojoj sestri u Kanadi i drugarici u Londonu od jula 1990. do proleća 1994. kada je ubijena. Knjiga se može naći u beogradskim knjižarama Plato i B92 Shop.

Dadine izjave iz 1993. godine u emisijima televizije Studio B “Utisak nedelje” i “Sedma sila”, o tadašnjoj situaciji u Srbiji i pretnjama koje joj stižu, mogu se videti ovde: